Menadzment industrijskog odrzavanja

Menadzment industrijskog odrzavanja

PREDGOVOR
Održavanje se može definisati kao identifikovanje i ublažavanje
degradacije funkcionisanja tehni kog sistema, ali, i kao vraanje
projektovanih funkcija sistema, njegovih komponenata i strukture u otkazu,
u prvobitno stanje. Sistem održavanja može da se realizuje na više na ina,
tj. u više razli itih varijanti. Osnovne aktivnosti održavanja se definišu kao
preventivne ili kao korektivne aktivnosti održavanja.
Korektivne aktivnosti održavanja podrazumevaju vraanje sistema,
njegovih komponenata i strukture u prvobitno stanje. Podrazumevaju isto
tako popravku, remont ili zamenu delova kako bi sistem u otkazu ponovo
izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog nivoa.
Preventivne aktivnosti održavanja mogu biti periodi ne, predviene
ili planirane i izvode se pre nego što doe do otkaza sistema, strukture ili
njegovih komponenata, kako bi se sistemu produžio vek trajanja i rada.
U Americi, 1991. godine, se pojavio “Zahtev za nadzor uspešnosti
održavanja kod elektrana”, gde se kaže da: “uspešnost održavanja mora
biti u skladu sa važeom zakonskom regulativom na na in koji uverava da
e klju ne strukture, sistemi i njihove komponente biti sposobne da izvode
željene funkcije i da e se moi dostii željeni rezultati”. Odnosno, isti e se
pre svega zna aj efekata održavanja na bezbednost i isto tako nadzor
uspešnosti održavanja, koje e obezbediti visok nivo performansi i nizak
nivo rizika.
Preventivno, korektivno održavanje i popravke se procenjuju na
osnovu svojih prednosti i mana. Modeli pouzdanosti mogu biti korišeni u
okviru PRA (procena verovatnoe rizika) sistema mera, a aktivnosti i
planovi održavanja se mogu posmatrati iz perspektive pouzdanosti i rizika.