Menadzment totalnim kvalitetom

UVOD

Još do nedavno, indeks bogatstva neke nacije, sistema ili preduzetništva, mogao se meriti rudnim bogatstvom, raspoloživom količinom plodnog zemljišta i stepenom kontrole strategijskog značaja.

Danas postoji sasvim nov indeks bogatstva. Tehnologija i primenjena nauka postale su glavni instrumenti za održavanje visokog standarda života, a kada je reč o odnosu snaga u savremenom svetu, onda treba, pre svega, uzeti u obzir količinu i kvalitet industrijskih i tehničkih sredstava koja predstavljaju najvažniji faktor blagostanja svakog društva.

Neophodnost utvrđivanja kvaliteta se očitava i u činjenici da je upravo on najznačajniji faktor uspeha svake organizacije i da reputacija koju za sobom povlači može brzo postati nacionalna, bila ona dobra ili loša.

Definicija kvaliteta ima mnogo, ali je suštinski smisao uvek isti: “Kvalitet znači proizvoditi bez greške” (Ishikawa). Kvalitet je, najbliže rečeno, usaglašenost zahteva i očekivanja internih i eksternih kupaca, kako za proizvode, jednako tako i za usluge:”Klijenti su istinske sudije o našem kvalitetu.” (Bilinger).

Sama definicija govori o značaju kvaliteta za opstanak, poslovni uspeh i prosperitet proizvoda ili usluge. Sistem upravljanja kvalitetom je upravljački sistem od kojega se očekuje povećanje ekonomskih rezultata, odnosno, povećavanje profita, umanjenje troškova, podizanje nivoa kvaliteta i zadovoljavanje zahteva kupaca.

Upravljanje kvalitetom, odnosno, upravljanje poslovnim sistemom i njegovim delovima započinje procesom planiranja, koje je uslovljeno definisanjem poslovne politike i ciljevima poslovnog sistema. Ovo upravljanje kvalitetom obavljaju stručnjaci, menadžeri, koji upravljaju i svim delovima poslovnog sistema.

Kontrola kvaliteta je prva naučna disciplina koja je u okviru nauke o kvalitetu razvijena, a njen razvoj je vezan za potrebe utvrđivanja osobina kvaliteta i karakteristika kvaliteta koji utiču na te osobine.

Dobrim definisanjem osnova upravljanja kvalitetom i integralnog upravljanja kvalitetom stvaraju se realni uslovi za operativan rad na upravljanju i integralnom upravljanju, kvalitetu proizvoda, usluga, procesa, resursa i poslovnih sistema kao cjelina.

Najrašireniji sistem današnjice za upravljanje kvalitetom nudi Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO. Reč “ISO” izvedena je iz grčke reči “isos” – jednak, što ujedno objašnjava svrhu standarda: „Da svi poslujemo na približno jednak, ispavan način.”

1. ULOGA SISTEMA OBEZBEĐENJA KVALITETA U PRAKSI

1.1. Moderno poslovanje

Da bi se organizacija pripremila za upravljanje u budućnosti, potrebno je celoživotno učenje. Isto tako treba podeliti sve složene zadatke na njegove proste delove i povezati ih, da bi sistem mogao funkcionisati najefikasnije i najefektivnije, odnosno na najoptimalniji način.
Najznačajniji standard je usvajanje koncepta kvaliteta. Vodeći autoritet u oblasti upravljanja kvalitetom Vilijem Edvards Deming, primećuje, da se unapređenjem kvaliteta, lančano unapređuju bogatstvo i znanje.
Izvršenje i unapređivanje sistema kvaliteta stvaraju uslove za razvoj faktora koji utiču na rast i uspešnost poslovnog sistema, jer su direktno povezani sa strateškim funkcijama i njihovom koordinacijom i optimizacijom.
Optimizacija pojedinih poslovnih funkcija podrazumeva ulaganje izuzetnih naučnih napora u pravcu zajedničkog delovanja na planu istraživanja koncepta kvaliteta, koji se ogleda u ostvarivanju vlastitog razvoja potencijala.
Prema Demingu, kvalitet predstavlja višedimenzionalnu kategoriju, koja je mnogo više od jednostavnog tehnicističkog poimanja, jer obuhvata tehnički, tržišni i upravljački pristup, tako da predstavlja skup karakteristika izlaza, koji se odnose na definisane potrebe.
Upravljanje kvalitetom, predstavlja deo sistema odlučivanja i upravljanja sistemom, tako da sistem menadžment kvaliteta treba da obezbedi integraciju i interakciju glavnih procesa i njihovih podprocesa.
Moderni koncept poimanja kvaliteta svoje interesovanje sa tehnološkog aspekta proširuje i prenosi na nivo menadžmenta, gde se dugoročno posmatra kvalitet poslovanja kroz tržišnu, poslovnu i društvenu perspektivu kao dimenziju koja se odnosi na tržišnu poziciju (konkurentsku prednost), povećanje efikasnosti (profit) i zaštitu ljudi i sredine (čuvanje prirodnih i društvenih dobara).