Moć i autoritet u organizaciji

Uvod

Sama reč moć ima vise značenja. Tako u latinskom jeziku reč “potentia” znači moć ili sila, a “potestas” vlada, vlast, … U francuskom jeziku reč “puissance” znači moć, snaga, jačina, autoritet itd. A u nemackom reč “macht” je reč gotičkog porekla i označava vlast, moć, oblast, državu, silu… Moć ima sledeca značenja: filozofsko, psihološko, lingvističko, teološko, antropološko, sociološko, pravno. Ono što interesuje filozofiju  kada je reč o moći jeste njena suština. Prema filozofskom shvatanju izdvajaju se tri određenja moći: moć kao puka moć, mođ kao nadmoć i moć kao mogućnost.

Moć kao puka moć neutralna je u odnosu na čoveka i predstavlja moć opstanka, pokretanja i razvoja. Moć kao nadmoć ispoljava se u načinu vladanja, zapovedanja, upravljanja, prisvajanja, a podrazumeva i hijerarhiju i zavisnost. Moć kao mogućnost pre svega se odnosi na čovekove stvaralačke potencijale, jer je stvaralaštvo samo po sebi moć.

Za sociološko shvatanje najbitnija su dva značenja moći: moć pojedinca u odnosu na društvene grupe i društvo i moć društvenih grupa u društvu. Ali nešto što je najbitnije za svakog sociologa jeste kakve posledice po društvo izaziva moć društvenih grupa i moć pojedinca. Tomas Hobs je prvi obradio pojam moći i po njegovom misljenju moć coveka čine sredstva koje on trenutno koristi radi proizvodnje dobara. Za njega je moć originalna ili instrumentalna. Za Hobsa najveća ljudska moć je moć države ili moć najvećeg broja ljudi. Čovekovu prirodnu moć čine njegove duhovne i telesne vrline. Ključni i središnji pojmovi politike su moć, autoritet i vlast, iako se oni razlikuju u mnogim funkcijama, elementima i svojstvima. Autoritet nepostoji bez moći, a moć može da poseduje autoritet, ali i ne mora. Za moć je karakteristično nametanje volje uprkos otporu, a za vlast izvršavanje zapovesti. Moć se demonstrira, a vlast se postupno i relativno dugo učvršćuje.

Moć je sposobnost da se utiče na druge ljude, da se menja stav ili ponašanje pojedinaca ili grupa. Što je veća sposobnost da bi se ostvarile vlastite želje i da bi se zahvaljujući tome ostvario određeni cilj, to je moć veća. Upravo zbog toga reč moć ima zdravorazumsko značenje da se ne mora posebno definisati i pojasniti. Skoro sve definicije moći ne daju odgovor na mnoga zanimljiva pitanja kao što su:

– Kako se vlastita volja nameće drugima i kako ti drugi pristaju da im ona bude nametnuta?
– Šta je “to nešto” što navodi neku osobu ili mnoge osobe da se odreknu svojih želja i vlastitih interesa i prihvate želje i interese drugih: da li je to pretnja da će, ako se ne pokore, biti fizički kažnjeni, ili pak, biti materijalno nagrađeni, ili možda moć uveravanja, sposobnost nagovaranja, ili neka druga sila?
– Šta je to što daje nekim ljudima pravo da upravljaju postupcima drugih ljudi, bez obzira da li se radi o krupnim ili malim, nevažnim stvarima?
– Koje su razlike između ličnosti koje poseduju moć i onih koji podležu njihovom autoritetu i koji ih slušaju?
– Zašto neki ljudi dozvoljavaju da se njima upravlja, da im se naređuje?

 Moć i ispoljavanje moći

Moć je ugrađena u temeljima mnogih naučnih disciplina koje se bave proučavanjem života i rada ljudi i njihovim međuodnosima. Ona je predmet izučavanja  npr: rukovođenja, sociologije, istorije, religije, psihologije i dr.
Moć duboko prožima sve aspekte života i rada čoveka. Svaka ličnost kao pojedinac svojim akcijama i odlukama utiče na druge svojom moći, ili je pod njenim uticajem.
Moć je bazična komponenta svake ljudske organizacije, ali i šire. Celokupan život i poslovanje savremene kompanije je igra moći, uticaja i autoriteta. Menadžer ili rukovodilac koji ne uvećava količinu svoje moći, mora da je smanjuje ukoliko moć drugih iz njegovog radnog i životnog okruženja i organizacije raste.
Simboli i izvori moći su promenljive varijable, a neumoljivi zakoni moći utiču na karijere menadžera i zaposlenih. Menadžeri i rukovodioci razvljaju sopstveni stil moći zasnovan na ličnim osobinama, karakteru i željama (ambicijama).
Instikt za moći je ogromna pokretačka snaga  kod ljudi. “Gde god sam otkrio život otkrio sam i želju za moći” (Niče). Večina ljudi ne želi da prizna da teži moći i da je poseduje. Oni koji je poseduju smišljaju bezbroj načina da je prikriju i umanje.
Uobičajeni životni stil je da se oni pojedinci koji poseduju moć ponašaju kao da je uopšte nemaju. Jer, priznanje moći podrazumeva i odgovornost za njeno korišćenje i ispoljavanje. U životu je mnogo sigurnije glumiti nemoć i na osnovu toga formirati svoje ponašanje u raznim situacijama u sopstvenom okruženju (preduzeće, porodica, društvena organizacija i dr.)
Moć podrazumeva odredjeni status i ponašanje u organizaciji. “Moć teži da kvari, a potpuna moć kvari potpuno” (Ekton). Opšte je medjutim, uverenje je da je moć u organizacijama potrebna i nužna, da je slabost ono što kvari pojedince, a nemoć upropašćava do kraja.
Širenje i jačanje moći vodi ka potpunoj dominaciji od strane posednika moći. S druge strane, ne težiti moći i povećanju sopstvene moći, znači ograničiti svoje kapacitete, snagu i sopstvenu svest.

Postoje različite definicije moć, od kojih izdvajamo sledeće:

1.    “sposobnost da vodimo računa o sopstvenim željama” (M.Korda)
2.    “verovatnoća da akter u društvenim odnosima bude u poziciji da iznese svoje sopstveno mišljenje, uprkos otporima” (M.Weber)
3.    “sposobnost ili kapacitet uticaja na ljude ili procese, najčešće putem kontrole resursa” (White I Bednar)
4.    “sposobnost osobe A da utiče na ponašanje osobe B, tako da se ona          ponaša onako kako se inače ne bi ponašala” (Robbins)
5.    “mogućnost, potencijal da se na druge utiče u službi dobra ili zla..”(Blaine Lee)