Oblici finansiranja

OBLICI FINANSIRANJA

Samofinansiranje
Skriveni oblici samofinansiranja

Skriveno samofinansiranje imaju preduzeća čiji je bilans sačinjen u skladu s načelom finansijske pažnje, odnosno sadrži latentne rezerve. S obzirom na to da se ne pronalazi čitanjem bilansa, naziva se skriveno samofinansiranje.

Latentne rezerve su posledica potcenjivanja imovine ili precenjivanja obaveza. Skriveno samofinansiranje kod osnovnih sredstava javlja se kada je amortizacioni period kraći od veka trajanja osnovnih sredstava i kada se primenjuje metod degresivne amortizacije. Na ovaj način javlja se razlika između stvarne i sadašnje vrednosti (sadašnja vrednost se smanjuje) pa je preduzeću potrebno manje izvora finansiranja.

Kad su u pitanju zalihe materijala, latentne rezerve su posledica evidentiranja zaliha po nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnih cena. Za razliku između te dve vrednosti potrebno je manje izvora finansiranja.

Skriveno samofinansiranje nastaje kod zaliha nedovršene prioizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda ako se primenjuje sistem obračuna po varijabilnim troškovima ili sistem obračuna po proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cena koštanja niža od neto prodajne cene.

Kod potraživanja latentne rezerve nastaju dvojako. Ako je indirektno otpisivanje iznad stvarnog otpisa ili ako se bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg kursa na deviznom tržištu. Precenjivanjem obaveza stvaraju se latentne rezerve. Ako se devizne obaveze vode po višem kursu od vladajućeg kursa to je skriveni oblik samofinansiranja do trenutka izjednačenja kursa na deviznom tržištu i kursa po kome se obaveze vode.

Kod dugoročnih rezervisanja, veće rezervisanje za pokriće nekog budućeg troška od stvarnog troška predstavlja skriveno finansiranje, sve dok se višak dugoročnog rezervisanja ne ukine u korist prihoda. Ako je unapred obračunata zatezna kamata za neblagovremeno plaćanje obaveza, a to se očekivanje ne ostvari, stvarna obaveza za zateznu kamatu je latentna rezerva sve dok se ona ne prihoduje. Možemo zaključiti, da razlika između bilansne vrednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza, pod uslovom da su bilansne obaveze veće od stvarno plaćenih predstavlja skriveni oblik finansiranja.

Interni izvori samofinansiranja

Interni izvori finansiranja su:

• amortizacija,
• naplaćena glavnica dugoročnih potraživanja,
• dugoročna rezervisanja,
• akumulirani neto dobitak i
• efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda.

Amortizacija je novčana vrednost uračunata u nove proizvode i usluge na ime utrošaka određenih osnovnih sredstava. Amortizacijom se vrši transformisanje naturalnih osnovnih sredstava u novčana sredstva. Prvo se transformišu u robni oblik zatim u potraživanje od kupaca jer je amortizacija sadržana u prodajnoj ceni i na kraju u gotovinu pri naplati potraživanja od kupaca. Amortizacija predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u gotovinu i predstavlja izvor samofinansiranja.

Naplata glavnica dugoročnih plasmana predstavlja izvor samofinansiranja jer se vrši njihova direktna mobilizacija u gotovinu. Kod datih dugoročnih kredita to je naplaćena glavnica, a kod prodaje kupljenih akcija i obveznica to je plaćena cena pri kupovini.

Dugoročna rezervisanja stvaraju se za: pokriće troškova obnavljanja šuma, pokriće rizika za dobro i o roku izvršenja posla u građevinarstvu, pokriće troškova servisiranja proizvoda u garantnom roku, rezervisanje za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava, za otpis potraživanja i za zadržane kaucije i depozite. Ona predstavljaju izvor samofinansiranja sve do njihovog iskorišćenja za pokriće troškova.

Akumulacija neto dobitka polazi od neto dobitka koji predstavlja neto finansijski rezultat poslovanja preduzeća i raspodeljuje se na akumulaciju i potrošnju. Izvor samofinansiranja predstavlja onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzeće.

Efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda proističu od revalorizacije osnovnih sredstava koja predstavlja ponovno određivanje vrednosti osnovnih sredstava. Revalorizacijom osnovnih sredstava vrši se usklađivanje njihove knjigovodstvene nabavne vrednosti sa njihovom stvarnom vrednošću koja se iskazuje na osnovu tržišne cene. Sprovodi se kada se stopa inflacije meri višecifrenim brojem.
Efekti revalorizacije pasive povećavaju pasivu i predstavljaju negativni efekat revalorizacije, a efekti revalorizacije aktive povećavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivni efekat revalorizacije. Ako su negativni efekti revalorizacije veći od pozitivnih, razlika među njima povećava rashode i pokriva se iz ukupnog prihoda, pa samim tim predstavlja izvor samofinansiranja. Razlika između revalorizacione razlike kod nabavne vrednosti osnovnih sredstava i revalorizacione razlike kod otpisane vrednosti osnovnih sredstava predstavlja efekat revalorizacije osnovnih sredstava.