Proces donošenja odluka

Menadžment je praksa svesnog i stalnog oblikovanja formalnih organizacija, a polazna tačka ove prakse je donošenje odluka. Donošenje odluka je uočavanje i izbor pravog puta delovanja da bi se odredjeni problem rešio ili iskoristila data prilika. Ono što je karakteristično za menadžment jeste sistematična, posebna pažnja koju menadžeri poklanjaju donošenju odluka.

Poznato je da svi stalno donosimo neke odluke, ali je karakteristika za menadžera da odluke donosi na sistematičan-analitičan i specifičan način. Proces donošenja odluka se sastoji iz većeg broja faktora, od kojih su od primarnog značaja:
1. veme
2. medjuljudski odnosi

1. Vremenska karakteristika menadžerskih odluka sadržana je u orijentaciji na budućnost organizacije, ali se često oslanja i na prošlost tj. praksu i rezultate iz prošlosti. Ta pozitivna i negativna iskustva igraju veliku ulogu kada menadžeri odlučuju da li je odredjeno djelovanje moguće ili adekvatno.

2. Drugi važan faktor pri donošenju i realizaciji odluka su medjuljudski odnosi koji mogu biti internog i eksternog karaktera, a koji predpostavljaju uspešnu i efikasnu saradnju. Da bi se problemi riešili, čovjek mora da se osloni na splet različitih odnosa. Zato su npr.Kinezi skloni opredjeljenju za dugoročnu i iskrenu saradnju, a manje se oslanjaju na savršene ugovore koji na izgled nemaju nikakvih začkoljica. Kinezi smatraju da je potpisan ugovor kraj prve faze poslovne saradnje, ali ne i konačan dogovor i trebaju da se ulože maksimalni napori da sporazum «bude uspešan», uprkos poteškoćama koje mogu da se jave.