studenti
Mesto za uspešne studente

Savremena teorija menadžmenta

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)

UVOD

Stalni rast želja i potreba ljudi i njihovih zajednica u svakoj novoj vremenskoj dimenziji uslovljava povećanje uspešnosti ostvarivanja sve brojnijih, raznovrsnijih i složenijih ciljeva. Ograničene mogućnosti pojedinaca u svim oblastima života i rada, nameću potrebu da ljudi iznalaze nove načine i organizacione forme, odnosno načine usmeravanja, kako bi mogli da povećaju svoju moć i uticaj u prirodnom i društvenom poretku. Sve veći uticaj na promene stanja u prirodi i društvu, omogućilo je čoveku da povećava resurse i sa istima zadovoljava sve veće potrebe, koje se stalno povećavaju. Tako se i smanjuje razlika između ograničenih resursa na jednoj strani i zadovoljavanje neograničenih ljudskih potreba na drugoj strani.
Iz navedenog proizilazi da su pitanja manje više bila uvek ista, ali su odgovori u svakoj novoj vremenskoj dimenziji bili drugačiji i po pravilu efikasniji, saglasno stečenom iskustva, veštini, odnosno znanju, koje je čovek sticao.
Menadžment predstavlja proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. Pojavljuje se u 3 aspekta:

  • Proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima
  • Posebna grupa ljudi čiji je posao da upravlja izvršenjem zadatka koje obavljaju drugi ljudi
  • Naučna disciplina koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.

 

 
POLAZNE OSNOVE MENADŽMENTA

Osnovna polazišta u predstavljanju menadžmenta su: misaono svjesna upravljačka aktivnost ljudi u najrazličitijim oblicima i vrstama organizacija i institucijama domaćeg i međunarodnog (globalnog) nivoa i značaja. U predstavljanju menadžmenta uvek vezana za konkretnu društvenu strukturu koju karakteriše odgovarajući model ili sistem menadžmenta. On kao opšti sinonim upravljanja i rukovođenja predstavlja, u kontinuitetu, temu naučnog i praktičnog istraživanja koje nikada neće biti i nije završeno. Ovo i zbog toga što su sve društvene zajednice i organizacione i institucionalne strukture podložne stalnim promenama. One (promene) uslovljavaju nove razvojne faze sa specifičnim (novim) uslovima i komunikacijama (okruženjima) tj. organizaciono-institucionalnim sistemima. O njima treba realizovati zahtevne (odgovarajuće) nove modele i koncepte tj. menadžmente upravljanja ili rukovođenja. Promene (fizičke, društvene i ekonomske ) u kontinuitetu uslovljavaju i promene svrsishodnijeg delovanja i organizovanja ljudi, organizacija, društvenih zajednica i sistema kako bi na kvalitetniji način zadovoljili svoje potrebe (standarde življenja). Otuda motivi ljudi da neprestano izučavaju (stalno uče) pravila, metode i koncepte modernog (globalnog menadžmenta) koji će im omogućiti kvalitetnije življenje (satisfakciju života) su takođe konstantni.
Prema tome osnovna polazišta u predstavljanju menadžmenta potiču od samih početaka svesnog delovanja i organizovanja ljudi, organizacija, zajednica i društvenih sistema uopšte koje deluje neprestano. Svesno delovanje i organizovanje (upravljanje i rukovođenje) u kontinuitetu se transformiše pod uticajem neprekidnih promjena (inovacija i znanja) modelirajući tako specifične razvojne faze i koncepte menadžmenta.
Osnovna polazišta u predstavljanju menadžmenta nalaze se u naučnim disciplinama u organizaciji rada, kibernetici, teoriji sistema, filozofiji, tehnologiji, sociologiji i svim drugim disciplinama koje se bave veštinama i tajnama misaono svesnog delovanja ljudi od porodice do najviših i najsloženijih sistema organizovanja internog i eksternog karaktera.
Koncept naučnog upravljanja tj. »principi naučnog upravljanja» datira iz početka dvadesetog veka (čiji je osnivač F. Tejlor). To je i početak definisanja menadžmenta kao naučne oblasti (nauke) uopšte. U svom nastajanju nauka o menadžmentu prešla je dug put razvoja od svojih početaka preko klasičnog, inovativnog, strategijskog, preduzetničkog do ljudski orjentisanog menadžmenta kao najnovije paradigme (teorije ) o menadžmentu danas.

 

 

MENADŽMENT U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI

Menadžment se razvijao paralelno sa razvojem ljudskog društva, pa su neki od osnovnih menadžerskih principa utemeljeni već pojavom prvih velikih civilizacija. (Slikom 1) prikazan je doprinos drevnih kultura savremenom menadžmentu. Egipatska civilizacija je ostavila u nasleđe principe centralizovanog upravljanja. Vavilonska kultura odnosno Hamurabijev zakonik identifikovao je inventarni proces: sadržajradnog naloga, odnos minimalne i maksimalne zarade. U Starom Zavetu moguće je takođe pronaći elemente menadžment teorije: Mojsijev izlazak iz Egipta zahtevao je plan, organizaciju, delegiranje, određenu kulturu ponašanja i izveštavanja. Konfučije je definisao standarde moralnog ponašanja vođa. Grčka civilizacija je testirala gotovo sve i danas poznate principe i oblike organizovanja i upravljanja; postavila je temelje demokratije.

Naziv menadžment potiče od engleske reči «menage» što u stvari znači upravljati u čijem se kontekstu upotrebljavaju i sinonimi naših reči kao što su: upravljati, rukovoditi, raspolagati sa nečim, odlučivati, regulisati, planirati, kontrolisati, organizovati, vladati, postizati ciljeve, motivisati, sprovoditi, dominirati, zapovedati i drugo (Isak Adižes).
Zajednički činilac po ovom autoru svih navedenih sinonima jeste, izuzev rukovoditi i motivisati, jednosmernost procesa «menadžer- šef govori podređenom šta da radi…, menadžer ima superiorno a podređeni inferiorno vidjenje stvari». Menadžeri su u klasičnoj teoriji menadžmenta i nadzornici ili supervizori. Samo sinonimi motivisati i rukovoditi nemaju hijerarhijske i jednosmerne karakteristike. Oni zapravo predstavljaju želju menadžera ili rukovodioca na koji način i kako da rukovode i motivišu za rad. Istina, neke ranije teorije o rukovođenju ,,rukovođenje,, ne tumače kao proces odlučivanja tj donošenja odluka, već kao proces upravljanja podređenima sa kojima prethodno donesene odluke ne treba ni razmatrati.
Isak Adižes pojam menadžmenta objašnjava prema svostvu funkcije koju obavlja funkcionalistički pristup bez ikakvih vrednosnih kriterijuma jer to je konceptualno jedinstven i istovetan proces. Po ovom autoru stalne promjene stvaraju probleme koji traže rešavanja koja opet stvaraju nove probleme. Osim rešavanja problema kroz proces upravljanja moraš i da ostvariš svoje odluke a to je drugi proces.

 

 

Savremena teorija menadžmenta, 5.0 out of 5 based on 1 rating Nastavi sa čitanjem..
Ključne reči Ključne reči:

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.