Savremeno shvatanje politike

UVOD

Politika potiče od latinske reči “polis” što znači grad, država, stanovništvo. Brojne su definicije politike i ona je u svom istorijskom razvoju imala različita značenja.
Politika je neodvojiva od etike, Aristotel politiku smatra nastavkom etike “drugim sredstvima”. To znači da ono što je etika za pojedinca politika je za grupu pojedinaca. Jedna od definicija politike je: Politika je mišljenje i delatnost usmerena na organizaciju života ljudi i vlasti prema njihovim potrebama vrednostima, interesima…
Politika je neodvojiva od države, vlasti, političkih institucija, organizacija i drugih aktera, od ideologije, pojedinaca itd.
Ona se smatra i načinom posredovanja između različitih interesa u društvu i državi.

Savremeno značenje politike

Politikom u širem smislu reči označava se upravljanje i usmeravanje ljudske delatnosti ka ostvarivanju određenih ciljeva u različitim sferama društvenog života. U užem smislu shvaćena politika se odnosi na usmeravanje društvenih odnosa i upravljanje državnim poslovima pomoću državne vlasti iza koje stoji državni aparat prinude.
Politika ima svoju subjektivnu i objektivnu dimenziju. Subjektivna bi obuhvatila političko delovanje i aktivnost subjekata političkog procesa, njihovih namera, programa i ciljeva i metoda koje koriste. Objektivna dimenzija je rezultanta međusobnog delovanja različitih političkih aktera u političkim procesima koja se manifestuje kao realnost političkog i drujštvenog života.
Politika ima svoju statističku i dinamičku dimenziju, kojim je obuhvaćena politika i kao praktična i kao misaona delatnost.
Statistička dimenzija politike se odnosi na relativnu trajnost i postojanost njenih sadržaja, odnosno na politički sistem, državu, poredak, vlast, konstitucionalnost i zakone i u izvesnom smislu vladajuću moralnu i ideološku svest itd. Dinamička dimenzija politike se odnosi na njenu razvojnost i promenljivost i kompleks procesa, odnosa i relacija koji nastaju u procesu političkog događanja, vršenju vlasti, borbi za interese i preraspodelu moći. Ove dve dimenzije su neodvojive, komplementarne.

Hejvud svodeći različite poglede na politiku smatra da se može proučavati politika: “kao umetnost vladanja, kao javni poslovi, kao sporazum i saglasnost, kao moć i raspodela resursa”.
Mi se opredeljujemo za politiku:
-kao vladanje i vođenja državnih poslova
-kao moć,
-kao sukob i saglasnost interesa,
-kao svest koja prati i kojom se rukovodi u politickim delatnostima.
Politika kao vladanje i vođenja državnih poslova
Politika shvaćena kao vladanje, upravljanje i vršenje državnih poslova vodi poreklo od antke, što politiku identifikuje sa javnim polslovima. To zanči da se proučavanje i saznanje politike zasniva na proučavanju vlasti, mehanizama upravljanja i vladanja i države.
Ovim se ne možemo zadovoljiti iz dva razloga. Jedan je što se sama država prostire mnogo više od onoga što obuhvata vlast, odosno prevazilazi unutrašnje i spoljašne granice proširujući se na društvo i globalni poredak. Zato se uloga države ne može svoditi samo na vlast, nego i na upravljanje i druge sadržaje. Drugi razlog je što se ovakvim shvatanjem mnoge druge aktivnosti smeštaju izvan politike, što je nedopustivo, jer u onolikoj meri koliko možemo govoriti o sveprisutnosti politike, u tolikoj i o njenoj podložnosti mnoštvu uticaja izvan nje.
Vladanje označava politiku kao političku praksu i sam proces donošenja odluka iza kojih stoje različiti autoriteti. Zbog toga je u upotrebi sintagma o politici kao „umetnosti vladanja“ ili „veštini nemogućeg“.
Politika shvaćena kao javni poslovi proširuje njen delokrug a istovremeno i pravi distinkciju između države i društva, odnosno privatne i javne sfere. U zavisnosti od toga šta obuhvataju jedna ili druga, delokrug i prostor političkog se menja. Javnost u državi uvek znači i aparat vlasti i upravljanja, ali se ona proširuje i na druge društvene delatnosti od zančaja za dobrobit zajednice, kao što su ekonomija, kultura itd. Privatna sfera može obuhvatiti isključivo ono što je delokrug pojedinca i porodice ali i društvene delatnosti u kojima je nepoželjno uplitanje države. Danas se politika i odnos privatnog i javnog posmatra kroz prizmu civilnog društva i države, odnosno stepen razvijenosti i demokratičnosti društva se meri stepenom razdvojenosti i komplementarnosti ove dve sfere.Da je čovek čoveku više sredstvo nego svrha, najviše dolazi do izražaja upravo u politici. Zato se mora imati na umu Kantova maksima „postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu, a nikada kao sredstvo“.
Ono što čovek želi i nad čim ima moć, uvek se može upotrebiti kao sredstvo, samo se čovek ne može upotrebljavati kao sredstvo, odnosno
„samo čovek, a s njim i svako umno stvorenje jeste svrha sama po sebi“.