Uvod

Sindikalna organizacija je samostalna, demokratska i interesna organizacija zaposlenih, koja, bez obzira na pol, jezik, rasu, boju kože, nacionalnu pripadnost, zdravstveno stanje, veroispovest, bračno stanje, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, obrazovanje itd, ostvaruje, štiti i unapređuje prava iz rada i po osnovu rada, kao i profesionalne, radne, ekonomske, socijalne, kulturne i druge pojedinačne i kolektivne interese svog članstva, na načelima dobrovoljnosti, solidarnosti, odgovornosti, efikasnosti i javnosti rada, uz koordinaciju u izvršavanju statutarnih i programskih nadležnosti.
Sindikalnom organizacijom smatra se sindikalna organizacija u preduzeću, ustanovi, državnom organu, sindikalna organizacija kod privatnog poslodavca, kao i svaki oblik granskog organizovanja sindikata opštine grada, i sindikata na strukovnoj osnovi, kao i asocijacije sindikata organizovane na nivou Republike Srbije, kao najširi oblik organizovanja u Republici.

Sindikalno organizovanje

Shodno odredbama ’Zakona o radu’ i ’Pravilnika o upisu sindikalnih organizacija u Registar’, radnici imaju pravo da po svom slobodnom izboru organizuju sindikat, bez saglasnosti bilo kog državnog organa, i da slobodno odlučuju o svom istupanju iz sindikata, odnosno iz udruženja poslodavaca. Sindikati u suštini nastoje da, kroz svoje stavove i konkretne aktivnosti, ukažu na činjenicu da, uprkos složenim ekonomskim i političkim (ne)prilikama u Srbiji, zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba ne zavisi isključivo od ekonomske, odnosno finansijske snage društva, već da mnogo više zavisi od osnovnih opredeljenja društva u ekonomskom i socijalnom domenu, odnosno od same organizovanosti društva i aktivne uloge države i njenih institucija.