Uloga i znacaj principa organizovanja

Uvod

Organizovanje predstavlja jedan od osnovnih podprocesa menadžmenta u kome se vrši povezivanje ljudi, resursa i aktivnosti radi ostvarenja planiranih ciljeva. Organizovanje je druga faza ili podproces menadžmenta, koja sleduje nakon planiranja i obuhvata definisanje i formiranje takve organizacione forme koja omogućava realizaciju planiranih ciljeva i zadataka postavljenih u okviru faze planiranja.

Organizovanje predstavlja definisanje i uspostavljanje optimalne kombinacije ljudskih i fizičkih resursa, koji će omogućiti efikasno funkcionisanje preduzeća ili druge organizacije. Proces organizovanja odvija se u svakoj kompaniji ili organizaciji, bez obzira na vrstu ili veličinu. Proces organizovanja je neophodan jer omogućava obavljanje aktivnosti pojedinaca i funkcionisanje celine, odnosno efikasno poslovanje organizacije. Ogranizovanje i planiranje su, kao dve osnovne faze procesa upravljanja, međusobno povezani.

Organizovanje treba tretirati kao jedan od osnovnih i, za uspešno odvijanje procesa upravljanja organizacijom, najznačajnijih podprocesa globalnog upravljačkog procesa. Kod organizovanja, neophodno je da se ono odvija prema standardnim i unapred propisanim procedurama koje omogućavaju korišćenje naučnih metoda i određivanje najboljih organizacionih rešenja. Postupci i procedure kojima se odvija proces organizovanja često se unapred propisuju, ucilju efikasnijeg odvijanja ovog podprocesa.

Krajnji cilj procesa organizovanja je postizanje efikasnog poslovanja. Ovaj cilj postiže se formiranjem odgovarajuće organizacije, koja predstavlja rezultat procesa organizovanja. Organizaciju preduzeća čini optimalna kombinacija i logička struktura svih potrebnih resursa, poslova i zadataka, autoriteta i odgovornosti, radnih mesta i organizacionih celina, informatičkih veza i komunikacionih kanala, itd…

1. Principiorganizovanja

Formiranje valjane organizacije zahteva da se poznaju i koriste određeni opšti principi organizovanja, koji važe za sve vrste preduzeća i drugih organizacija.

Definisanje osnovnih principa organizacije i menadžmenta potiče od Henrija Fajola, jednog od pionira menadžmenta, koji je definisao i razradio 14 principa na kojima se baziraju menadžment i njegove onovne faze i funkcije.
Henri Fayol, (1841 — 1925.) smatra se tvorcem klasične organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao kolekciju principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz sopstveno iskustvo.

Fajol je među prvima razradio funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u preduzeću.

Svoju teoriju je zasnovao na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za koje je radio čitav život. [1]
Fajol je definisao i postavio četrnaest opštih načela upravljanja koji su umnogome i danasaktuelni. Načela glase:

1. Podela rada, odnosno usmeravanje pojedinca ili grupe na odredjene specijalizovane aktivnosti.
2. Autoritet (vlast) podrazumeva pravo izdavanja naredbi, a neodvojivo je od odgovornosti onoga koji naredjuje.
3. Disciplina, koja se utvrdjuje ugovorom izmedju poslodavca i radnika.
4. Jedinstvo komandovanja – sistem bez dupliranih naredbodavnih linija. Jedan naredbodavac – jedan izvršilac.
5. Jedinstvo planiranja podrazumeva jedinstven plan za grupe aktivnosti koje imaju zajednički cilj.
6. Podredjenost individualnih interesa opštim interesima kompanije. Ovaj princip Fajol smatra najtežim područjem upravljanja.
7. Novčana naknada za rad trebalo bi da bude prihvatljiva za radnika i za kompaniju.