Upravljanje tehnologijom u preduzecu

UVOD

Aktuelna pitanja uspešnog upravljanja tehnologijom na nivou preduzeća poslednjih decenija dobijaju prvorazredni značaj. Savremeni menadžeri pitanja razvoja, tehnoloških inovacija, odabira pravog trenutka, zamene starih i uvođenje novih tehnologija, efikasne primene uz optimalne ekonomske efekte i obezbeđivanje sve većeg profita, ne prepuštaju slučaju. U savremenim uslovima izražene tržišne konkurencije uspešno upravljanje tehnologijom i tehnološkim procesima jedno je od fundamentalnih zadataka preduzeća.
Upravljanje tehnologijom i pristup tehnološkom menadžmentu predstavljaju oblasti od posebnog interesovanja savremene naučne teorije i prakse organizacije i menadžmenta. Svoje korene ove discipline nalaze u multidisciplinarnom pristupu i praktičnom sagledavanju problematike tehnologije, procesa proizvoda polazeći pre svega od savremenih proizvodnih tehnologija i tehnoloških sistema u proizvodnji.
Osnovne analize tehnološkog sistema kao izraza primenjene tehnologije u preduzeću obavljaju se radi sagledavanja mogućnosti unapređenja svih karakteristika i funkcionisanja tehnološkog sistema. Operativno upravljanje tehnologijom u preduzeću podrazumeva ispunjavanje ciljeva efikasnosti tehnologije u primeni, a to znači unapređivanje delovanja tehnološkog sistema, procesa i operacije u svakom trenutku.
Veoma brzi razvoj tehnologije, čiji smo svedoci, postavio je kao problem, mogu li se uopšte, nove tehnologije i tehnološki procesi, dalje sagledavati i izučavati, bez sistematskog prilaza. Taj problem se javlja kako kod organizacije razvoja i naučnoistraživačkog rada, tako i kod organizacije i upravljanja u radnim organizacijama. Kompleksnost tehnologije i upravljanje takvom tehnologijom nemoguće je bez korišćenja teorije sistema, to i praksa nepobitno pokazuje.
Ona podrazumeva metode koje se koriste za tržišne i vantržišne aktivnosti, prirodu i karakteristike onoga što se proizvodi, način na koji se može proizvoditi, a obuhvata upravljačke i prodajne tehnike, kao i tehnike neposredno vezane za proizvodnju. Značenje reči na starogrčkom: tehne-veština, logos-nauka. “Tehnologija predstavlja organizaciju znanja za postizanje praktičnih ciljeva”. Tahnologija utiče i na društvene odnose.
Ekonomski posmatrano najčešće se tehnologija definiše kao sistem proizvodnje predmeta ili pružanje usluga (servisi) u kome određene kombinacije ulaznih faktora ( najčešće znanje, materijal i energija) mogu da daju skup izlaznih vrednosti. Ako se adekvatno koriste, mogu da posluže i za definiciju proizvodnog tehnološkog sistema.

2.TEHNOLOGIJA I NJENO ZNAČENJE U ORGANIZACIJI

Tehnologija obuhbata veštinu, znanje i sposobnost da se prave, koriste i izradjuju korisne stvari podrazumeva prirodu i karakteristike onog sto se proizvodi – dizajn proizvoda kao i načine na koje se sve moze proizvoditi. Imaju se u vidu materijalne i nematerijalne potrebe.
Materjalne potrebe se odnose na fiziološke: za zdravljem, obrazovanjem, kretanjem, iskazivanjem, zaštitom od delovanja prirodnih nepogoda.
Nematerjalne potrebe obuhvataju potrebe za kreativnošću, identitetom, autonomijom, zajedništvom, participacijom, samoispunjenjem, nalaženjem životnog smisla. Definicija tehnologije istice naučnu zasnovanost i blisku povezanost naučnoistraživačkog rada i tehnologije. Tehnologija predstavlja organizaciju znanja za postizanje prakticnih ciljeva.
Tehnologija se javlja kao rezultat delovanja čoveka na prirodu i drustvo i pri tome nalaženja najpogodnijih oblika instrumenata metoda i sredstava za prilagođavanje prirode i društva svojim potrebama. Tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad, proizvodne postupke, primenu od strane korisnika ona predstavlja i društveni odnos, podrazumeva kreativni talenat i smisao za organizovanje i upravljanje znanjem u pravcu njegove praktične primene.

Slika 1. Tehnologija

U širem značenju ona predstavlja sve što podpomaže, odnosno sve što olakšava rad zaposlenima. Ona je vremenom napredovala i u pocetku radna snaga je radila sve vrste poslova, od najtežih do najlakših. Tehnologija se javlja pre svega u proizvodnom pogonu, odnosno u kreuranju proizvoda, ali ona može i da predstavlja opremu, odnosno kompjuterizaciju, elektroniku koje takođe podpomažu u radu radne snage. Danas je u najvećim kompanijama, koje zapravo imaju veliki proizvodni pogon i ne koristi radna snaga, već je sve automatizovano i sve poslove vezane za proizvodnju obavljaju mašine, uređaji, aparati i sl.