Upotreba nastavnih sredstava u nastavi sociologije

1.    Obrazovna tehnologija
Naša nastava je još i danas prilično nastavno-verbalna u saopštavanju činjenica i podataka, pa često i monopolna rečju nastavnika. Takva nastava, osim nedoživljenog memoiranja i postavljanja učenika u pasivnog slušaoca, ne podstiče i ne razvija njegove emocije, volju i sposobnost, ne aktivira ga, pa i ne vaspitava ga. ( Đukić, 1970 ) U vreme masovnog školovanja mladih generacija, postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa adekvatnim i efikasnim obrazovanjem i vaspitanjem. Danas, kada su različita tehnička dostignuća dovela do pravih podviga, nastava u školama je, uglavnom, zadržala isti stil rada kakav je bio pre ovog tehničkog napretka. Takav se raskorak mora prevazići ako želimo da obrazovanje odgovori potrebama koje se u ovom trenutku a još više u budućnosti nameću. Uvođenje savremene tehnologije i njena primena u daleko većoj meri zavisi od stava prema njoj, nego od samih materijalnih mogućnosti. Upotrebom različitih obrazovnih medija menja se ne samo stil rada, nego u velikoj meri i kvalitet znanja. Savremeni mediji omogućuju nastavnicima da deo svog vremena posvete značajnijim poslovima i efikasnijim kontaktima sa učenicima. Oni im obezbeđuju vreme za razgovor, nove ideje, fleksibilniji prilaz u sticanju informacija i  povratnih informacija. ( Trnavac, Đorđević, 1992 ) Savremeno obrazovanje ne može odgovoriti potrebama i zahtevima sadašnjice, a naročito potrebama i zahtevima budućnosti bez smišljene i efikasne upotrebe moderne obrazovne tehnologije, čija je uloga nesumnjiva u primanju kadrova u svim domenima ljudskog rada i savremenom načinu življenja. ( Trnavac, Đorđević, 1992 ) Obrazovna tehnologija ima duboke korene koji se mogu sagledati tek kada se ona podvede pod pojam inovacija. Otuda se i govori o tehnologiji klasične i savremene nastave. Obrazovna tehnologija treba u sadašnje vreme da se prihvati na način i sa obimom njene povezanosti sa kibernetikom i drugim disciplinama tesno povezanim sa ovom. ( Krkljuš, 1998 ) Obrazovna tehnologija nudi kompletnije pristupe i pouzdanije načine ostvarivanja zadataka savremene nastave zadirući time u suštinu didaktike kao nauke. ( Krkljuš, 1998 ) Često se napominje da je obrazovanje pomoću kompjutera najviši stupanj obrazovne tehnologije. Međutim, ne treba zanemariti ni ostale kategorije obrazovne tehnologije, koje se odnose na nepersonalno komuniciranje učenika u procesu učenja, odnosno na direktno komuniciranje sa didaktički oblikovanom opremom. To su udžbenici, priručnici, školske odnosno obrazovne radio i TV-emisije, propagandni materijal, modeli itd. Činjenica je da primenom savremene tehnike čovek unapređuje učinak svog rada, pa se to s punim pravom može očekivati i od nastavne tehnike s programiranom kvalitetnijom didaktičkom funkcijom. ( Poljak, 1988 )

Obrazovna tehnologija je postala integralni deo obrazovnog sistema u savremenoj školi i uopšte značajna strana obrazovanja. Škola i sve što je u njenom okviru, mora biti posmatrana kao sredina za učenje. U domenu obrazovne tehnologije upotrebljavaju se raznovrsni izrazi, kao, na primer: učila, nastavna sredstva, sredstva za učenje, tehnička sredstva, mediji i dr.
Pod učilima se podrazumevaju pomoćna sredstva koja po svome karakteru imaju određen sadržaj i vaspitno-obrazovnu vrednost, a namenjena su nastavncima i učenicima. Za razliku od učila, tehnička sredstva ( aparati, mašine, uređaji i sl.), bez obzira na to da li se radi o tradicionalnim ili modernim sredstvima, nemaju sama po sebi sadržaj, već njih treba naknadno uneti ( na primer, školska tabla, magnetofon, mašina za učenje i sl.).
Ima autora koji sva nastavna sredstva kojima se koriste nastavnici i učenici uključuju u kategoriju medija da bi se sporazumeli u pogledu intencija, tema i postupaka nastave. Ovakva kategorija uključuje učila, ali takođe i govor, mimiku, gestove i sl. kako nastavnika, tako i učenika. ( Trnavac, Đorđević, 1992 ) Ima autora koji prave razliku između medija i nastavnih sredstava na taj način, što pod medijima podrazumevaju tehnička savremena nastavna sredstva, odnosno različite aparate i tehničke uređaje i sl. ( film, radio, televizor ), a pod nastavnim podrazumevaju tradicionalna sredstva.
Razlikovanje između nastavnih sredstava ( sredstava kojima se služi nastavnik u procesu nastave ) i sredstava za učenje ( nastavna sredstva za potrebe učenika ) didaktički nije opravdano. Da li je neko sredstvo namenjeno potrebema nastave ili učenja zavisi od organizacije same nastave. Geografska karta, model, radio ili tv-emisija mogu biti sredstva kako za nastavu, tako i za učenje. Granicu između nastave i učenja nije moguće precizno i jasno odrediti. Sva materijalna sredstva za ostvarivanje nastavnih zahteva, koja nastavniku ili učeniku služe za uspešno i razumno oblikovanje i izvođenje obrazovnog i vaspitnog procesa mogu se označiti kao nastavna sredstva. Nastavna sredstva su didaktički instrument rada, koji unosi specifične elemente u nastavni proces i doprinosi efikasnijem stvaranju nastavnih i vaspitno-obrazovnih zadataka škole. ( Trnavac, Đorđević, 1992 ) Korišćenje nastavnih sredstava može veoma mnogo da pomogne ne samo usmeravanju pažnje na predmet, već i prenošenju suvišne energije na dalja proučavanja, čitanje šire literature, na diskusiju, eksperimentisanje o nekom problemu i sl.