Organizovani kriminal

T-1: Problemi u definisanju pojma organizovanog kriminaliteta (OK) i  njegova obeležja; određenje kriminala u užem i širem smislu

M.A. Eliot smatra da organizovani kriminalitet u svom sadržaju, pored organizovanosti, planiranja, podele zadataka, discipline i odgovornosti unutar kriminalne organizacije čiji je cilj ostvarivanje dobiti i profita, obuhvata i odre|enu vezu sa državom i pojedinim njenim organima, u vidu saradnje organa koji primenjuju zakon sa onima koji ga ne poštuju i žele da ga izigraju.
O. Boettcher naglašava da se OK odlikuje uređenim zajedničkim delovaljem više lica (koja teže da ovo bude trajno) sa ciljem da se ostvare direktno ili indirektno poslovno pokriveni profiti ili pak uticaj u oblasti javnog života tako što će pribaviti i nuditi zakonom zabranjene ili kontrolisane proizvode i usluge, preuzimati, odnosno kontrolisati legalna preduzeća, vršiti krivična dela (radi obogaćivanja)
Željko Sačić navodi da OK obuhvata pripremana, podelom posla, planski i profesionalno izvršena teža krivična dela, koja mogu počiniti najmanje tri međusobno povezana učinioca udružena u kriminalno udruženje, čija je svrha sticanje i povećanje finansijske dobiti i društvene moći, trajnim, tajnim i zajedničkim delovanjem članova, bez poštovanja međunarodnih granica, uz primenu nasilja, zastrašivanja ili korupcije za osiguranje svog ilegalnog opstanka, odnosno razvoja kriminalne delatnosti.
Đorđe Ignjatović organizovani kriminalitet definiše kao vrstu imovinskog kriminaliteta, koji karakteriše postojanje kriminalne organizacije koja obavlja kontinuiranu privrednu delatnost koristeći pri tom nasilje i korupciju nosilaca vlasti.
Mićo Bošković zaključuje da sadržaj pojma OK obuhvata organizovano kriminalno delovanje sa ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi i ostvarivanja profita, ali isto tako pod ovim pojmom podrazumeva i one oblike organizovanog kriminalnog delovanja gde je kriminalna organizacija uspela da uspostavi određene veze sa državom i njenim organima.
Vladimir Vodinelić dovodi u vezu organizovani kriminalitet sa pojedinim državnim organima, privrednim i finansijskim.
Dobrivoje Radovanović smatra da OK mora biti u sprezi sa državom i da njega nema bez saradnje sa vlastima, nezavisno od toga koja partija je na vlasti i koji režim je u pitanju. Od sposobnosti OK zavisi koliko će dospeti u vrh vlasti i koje će strukture osvojiti, no po pravilu se računa na policiju, sudstvo, ali i na parlament, da bi se moglo uticati na bitne zaključke, donošeše zakona i važneprivredne odluke.
Zorica Mršević ističe da OK predstavlja posebnu vrstu poslovnog preduzeća koje ima korene u političko-ekonomskim uslovima društva i koje u domenu kriminala unosi faktore liderstva, grupne discipline, poslušnosti, saradnje i planiranja, radi ostvarivanja profita, što je jedan od uslova efikasnosti u političkom, ekonomskom i uopšte društvenom životu. Takođe, navodi da OK ne može da nastavi svoje aktivnosti bez makar i pasivnog dopuštanja svojih operacija od strane organa pravne prisile.
Milo Bošković pod pojmom OK podrazumeva vrstu delikvencije i tipologiju kriminalnih pojava vezanu za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. To je delatnost “privrednog tipa” koju vrše kriminalna udruženja sa strogo utvrđenom hijerarhijom, disciplinom i normama ponašanja. Pojava se ispoljava u vidu delovanja organizovanih ili poluorganizovanih grupa i drugih oblika udruživanja, kolektivnog vršenja krivičnih dela, u sprezi sa predstavnicima lokalne ili viših stepena državne vlasti, odnosno njenih organa i institucija. Osim toga, nosioci organizovanog kriminaliteta mogu biti u posrednoj vezi “poslovnog odnosa” sa predstavnicima finansijskih institucija, privrednih kompanija i političkih stranaka.
Zoran Stojanović organizovani kriminal definiše kao “strukturu koja obuhvata druge forme kriminaliteta ili iskorišćava različite sektore i sfere ilegalne ekonomije, infiltrirajući se u privredni, pa i u političko-administrativni svet”
Vladan Vasiljević u određivanju sadržaja pojma organizovanog kriminaliteta polazi od zajedničkih elemenata one grupe kažnjivih radnji koje ukazuju na njihovu organizovanost kao bitno obeležje i koje se susreću kod svih oblika organizovanog kriminaliteta, a ti elementi su: trajnije udruživanje većeg broja lica; cilj udruživanja te vrste je slojevitost organizacije (rukovođenje, planiranje, obezbeđenje poslova, izvršenje planirane delatnosti); podmirivanje potrebe građana ili širih i užih grupa, uključujući tu i državu, suprotno važećim propisima (odnos legalizovanih i protivzakonštih delatnosti); sredstva i postupci u vršenju zabranjene delatnosti.
Bojana Pavišić ističe da organizovani kriminalitet obavezno podrazumeva postojanje organizacijske strukture, međusobne povezanosti članstva sa ciljem pribavljanja koristi, stvaranjem, prometom ili korišćenjem različitih dobara i povezanosti sa uticajnim privrednim, administrativnim i političkim snagama.
Goran Bošković OK definiše kao imovinski (profitno) orijentisanu kontinuiranu kriminalnu delatnost, koju vrše kriminalne organizacije u različitim oblastima pogodnim za “kriminalnu eksploataciju”, a odlikuju ga visok stepen interakcije između članova organizacije, diferencijacija zadataka i organizacioni modeli koji se prilagođavaju potrebama delovanja na kriminalnom tržištu, kao i korišćenje kriminalnih metoda (nasilje, zastrašivanje i korupcija) i nekriminalnih metoda (delovanje u sferi legalnih ekonomskih tokova), kojim se uspostavljaju veze, vrši uticaj na nosioce vlasti i ostvaruju kriminalni ciljevi.