UVOD

Sadržaj
Fitopatologija i njen zadatak
Pojam bolesti
Ulicaj biljnih bolesti na Ijudsko društvo
Stete od biljnih bolesti
Istorijat fitopatologije
Veza fitopatologije i drugih nauka
Podela bolesti s obzirom na prirodu prouzrokovača

Fitopatologija i njen zadatak

Fitopatologija (grčki – phyton-biljka, /pathos-patiti, logos-nauka) je nauka o biljnim bolestima. Opšta fitopaiologija bavi se proučavanjem organizama i abiotifikih faklora koji izazivaju biljne bolesti, mehanizmom njihovog nastajanja, interakcijom prouzrokovača i obolele biljke, i iznalaženjem mera suzbijanja.
Mi ćemo, uglavnom, obrañivati probleme vezane za najrasprostranjenije gajene biljke u našoj zemlji. Od poznatih 200.000 vrsta biljaka, za ljudsku ishranu se koristi oko 3.000 a gaji se samo oko 300 dok se, dve trećine prehrambenih prolzvoda dobija samo od oko
desetak vrsta biljaka.

Uticaj biljnih bolesti na ljudsko društvo

Paraziti se nalaze u permanentnoj konkurenciji sa ljudima za izvore hrane, od dana kada je čovek poceo da gaji biljke u većoj meri i da koristi biljne proizvode za svoju ishranu. U starim civilizacijama biljne bolesti su zajedno sa štetocinama smatrane najvecim zlom ljudskog roda. Njihova masovna pojava cesto je dovodila do gladi ljudi. Postoje pisani dokumenti koji govore da je masovna pojava plamenjače krompira u Irskoj tokom dve uzastopne godine (1845, 1846) prouzrokovala glad kod ljudi. To je bio jedan od razloga velike migracije stanovništva iz ove, a takode i iz drugih zemalja zapadne Evrope u Ameriku.
Poznato je takode da je pojava biljnih bolesti uticala na prehrambene navike ljudi. Nepovoljni uslovi za gajenje pšenice uglavnom zbog jakog napada rña, uticali su da je stanovništvo srednje Evrope vekovima koristilo raž kao osnovni izvor ugljenohidratne hrane. Meñutim, povoljniji uslovi za gajenje pšenice u zemljama južne Evrope, uglavnom zbog slabijeg napada nekih parazita, bio je osnovni razlog zbog cega su ljudi u ovim podrucjima koristili psenični hleb za svoju ishranu.