Metode i tehnike prikupljanja podataka

UVOD
Svakodnevno shvatamo da su informacije i podaci, ključ ka uspešnom obavljanju poslova, tako da ljudi teže ka što boljim i kvalitetnijim informacijama. Sada kada živimo u 21. veku znatno je olakšan način dolaska do tih informacija, u odnosu na neka prošla vremena kada je put do podataka i informacija bio dosta duži i teži. U današnje vreme prenatrpani smo informacijama sa svih strana. Internet, radio, televizija, novine itd. svakodnevno nam serviraju hiljade za nas bitnih ili nebitnih informacija.
Prikupljanje podataka je jedna od najbitnijih faza u naučnim istraživnjima. U danasnjem svetu informacije su lako dostupne i do njih se može doći na mnogo vise načina , za razliku od ranijih godina. Da bi se ti podaci sto kvalitetnije prikupili postoje brojni metodi za prikupljanje podataka. Ali prilikom istraživanja društvenih pojava javljaju se pojedine objektivne poteškoće.
Prikupljanje podataka je potreba za svakog naučnog, a moglo bi se reći i uopšte svakog istraživanja. I sama reč, metod, koja potiče od latinske reči methodos što znači put ka nečemu, govori o cilju prikupljanja podataka, tako da i metode prikupljana podatak znače put ka podacima.
Do podataka se može doći na dosta načina. Uglavnom se od podataka dolazi putem ljudskih čula, tj. vidom, sluhom, ali do podatak se može doći i na druge načine analizom, merenjem, upoređivanjem i sl.
Posmatranjem, ispitivanjem, analizom, skaliranjem itd., može se doći do značajnih podataka potrebnih za istraživanje, a što je još bitnije za donošenje ispravnih zaključaka. Bez podataka, ili bolje reći bez dovoljno podataka istraživanje je nepotpuno i nemoguće.
U ovom radu obrađene su neke osnovne metode i tehnike prikupljanja podataka. Takođe videće se koje su prednosti i mane tj. nedostaci određenih motoda i tehnika prikupljanja podatak.
 

Prikupljanje podataka
Prikupljanje podataka je karakteristika svakog naučnog, a moglo bi se reći i uopšte svakog istraživanja. To podrazumeva u svim situacijama istraživanja analizu i sintezu, indukciju, klasifikaciju, specijalizaciju i generalizaciju, apstrakciju, dedukciju i konkretizaciju i dalje, to podrazumeva u svim situacijama koriščenje opštenaučnih metoda modelovanja, hipotetičko-deduktivne i statističke, samostalno ili, što je u procesu naučnog istraživanja češće i opravdanije, u punoj međusobnoj povezanosti.
Podatak je činjenica predočena u formaliziranom obliku, npr. kao broj, reč ili slika. Podatak (engl. data) predstavlja simbolički i formaliziran prikaz činjenica, pojmova i instrukcija, pogodan za komuniciranje, interpretaciju i obradu uz pomoć ljudi ili mašina.
Sa aspekta nauke podaci, odnosno dokazni materijali sastoje se od informacija do kojih istraživač može da dođe. A, u svakodnevonoj komunikaciji, u dnevnom opštenju često se pogrešno poistovećuju značenja pojmova: podatak, činjenica, informacija – obaveštenje itd. Otuda je potrebno prethodno utvrditi izvesne bitne razlike između pomenutih termina odnosno pojmova.
U objektivnoj stvarnosti postoje i na različite načine se manifestuju mnogobrojne činjenice. Prirodni predmeti bića, prirodni, psihički i društveni procesi, aktivnosti, odnosi itd. i njihovi delovi (složeni ili elementarni), okružuju čoveka, odigravaju se uz njegovo učešće ili bez njega, odigravaju se u njemu, pri čemu su neki od njih ugrađeni u sadržaj njegove svesti a neki ostaju van nje. Opravdano je, sa stanovišta potreba istraživanja, to nazvati realnim činjenicama. Može nam se prigovoriti da osim realnih postoje i idealne činjenice, one koje su duhovne, koje su otelotvorene u stvarima. Ne ulazeći u argumentaciju potrebnu za osporavanje ovog stava, smatramo da je svest ljudi realnost koja živi sa njima – a ponekad, sadržana u njihovim tvorevinama, i nadživljava ih. Sve što se posredstvom realnih manifestacija može opaziti, pa prema tome i naučnim metodama, iskustveno, saznavati i proveravati, smatraćemo realnim činjenicama.