Faktori ocenjivanja

1.UVOD
Ocenjivanje je postupak kojim se na ugovoreni način izražava uspeh učenika. Ocenjivanje učenika je postupak kojim se na način utvrđen propisima prati njegov odgojno-obrazovni razvoj i određuje razina koju je u tome postigao. Učinkovito ocenjivati učenika, pretpostavlja postojanje tačno određenih elementa i kriterija vrednovanja koji će omogućiti valjan uvid u stvarno stanje antropoloških obilježja, motoričkih znanja i motoričkih postignuća učenika.
2.SVRHA OCENJIVANJA:
Ciljevi i zadaci škole danas i u odgojnom i u obrazovnom pogledu su veoma složeni. To se odrazilo i na promenu odnosa prema učeniku, koji se sve više gleda kao subjekt, a ne kao objekat u procesu odgoja i obrazovanja.Upoznavanje i praćenje razvoja učenika, njihovo ispitivanje i ocenjivanje, te vrednovanje njihovog uspeha treba biti mnogostrano. Kritika tradicionalnog ocenjivanja je upravo u njegovoj jednostavnosti.Redovno ocenjivanje učeničkog napretka sastavni je deo poučavanja i učenja u školi.

3.FAKTORI OCENJIVANJA
U procesu ocenjivanja neophodni su sledeći faktori: nastavnik, učenik i sredstva ocenjivanja. Ocenjivanje je nazamislivo izostankom jednog od faktora.

3.1.NASTAVNIK
Nastavnik je lice, član tima ocenjivača koji vrši ocvenjivanje. Različiti nastavnici pri ocenivanju obuhvataju samo reprodukciju znanja iz knjige, drugi razumevanje, treći inteligenciju. Neki nastavnici prilikom ocenjivanja obuhvataju i aktivnost na nastavi, trud, zalaganje i slično, dok neki uzimaju u obzir sve navedene elemente. Nastavnici trebaju imati jednake kriterije za sve učenike, ali isto tako uzeti u obzir njihove mogućnosti i sposobnosti.

3.2.UČENIK
Veoma važan, odnosno neophodan faktor ocenjivanja je sam učenik. Pored znanja koji je u prvom redu, na ocenjivanje utiče i sposobnost verbalnog izražavanja. Na učenikov uspeh utiče strah učenika, smetnje pri radu, problemi ponašanja i slično.