Frontalni oblik rada

UVOD

Pod oblikom nastavnog rada podrazumeva se način aktivnosti nastavnika i učenika,a karakteriše ih odgovarajuća vrsta sociološke organiziranosti.Polazeći od organiziranosti,oblici nastavnog rada razvrstavaju se na: frontalni, grupni,rad u parovima i individualni.Koji će se oblici nastavnog rada koristiti zavisi od didaktičkih principa:od pristupa nastavnika,od uzrasnih mogućnosti i sastavu učenika i od vrste nastavne građe. U ovom radu mi ćemo se osvrnuti na frontalni oblik rada u nastavi. Frontalni nastavni rad je takav organizacioni oblik u kome nastavnik istovremeno radi sa celim odeljenjem. Često se može sresti definicija, u kojoj se frontalnim oblikom naziva rad nastavnika sa celim rayredom. Medjutim, ovde se pod razredom podrazumeva jedan razred, naročito u razvijenim školama, može imati vise odeljenja.
2.
Istorijski razvoj frontalnog oblika rada
U srednjem veku u školama i univerzitetima bila je uobičajena praksa da se predavači obraćaju učenicim i studentima usmeno.Sveštenici su u crkvama držali propovedi vernicima. Pojavom potrebe u društvu za masovnijim obrazovanjem,frontalni oblik rada bio je jako pogodan zbog svoje ekonomičnosti.Pojavom „Velike didaktike“ J.A. Komenskog(1632) pojavio se razredno časovni sistem.Osnovni elementi tog sistema su razred(odjeljenje) i čas.Odjeljenje je sačinjavala stalna grupa učenika.Nastavni čas je predstavljao vremensku jedinicu u kojoj se realizovao nastavni proces.Svako odjeljenje je imalo poseban nastavni program.Program jednog odjeljenja realizovao se za jednu školsku godinu.J.A.Komenski se zalagao da učitelji a 100 učenika.Kao razlog navodi prijatnost koja prati i učenike i učitelja.Po njemu u većoj grupi učenici su dinamičniji. Svoju vrednost i primenu frontalni oblik rada nalazi i danas u nastavi u našim školama,pa i u svetu.
Za didaktiku je frontalno opštenje postalo naročito aktuelno kada se osetila potreba za masovnijim obrazovanjem. Pošto je bilo malo pismenih ljudi, a trebalo je obučiti veliki broj učenika, valjalo je postaviti takvu organizaciju rada u kojoj će jedan učitelj raditi sa velikim brojem djaka. Raniji način rada je bio da jedan učitelj radi sa jednim detetom, ovakav rad je bio neekonomičan, trošeno je dosta vremena a obučeno malo dece.
Razredno-časovni sistem se pojavio kao odgovor na povećane društvene zahteve za sve većim brojem pismenih ljudi.
3.
Osnovni elementi tog sistema su razred tj. odeljenje I čas. Razred sačinjava stalna grupa učenika istog uzrasta. Nastavni čas je vremenska jedinica u kojoj se realizuje nastavni proces. Komenski je obrazovanje podelio na razrede I za svaki razred zahtevao poseban nastavni program.

Karakteristike frontalnog oblika rada
U neposredno (direktno) ustrojenoj nastavi najčešće se primjenjuje frontalni(kolektivni, zajednički) oblik nastavnog rada. U frontalnom radu jedan nastavnik neposredno poučava zajednički sve učenike(u skupini,odelu i odeljenju). Nastavnik je u direktnom odnosu s učenicima i nastavnim sadržajem,odnosno on je posrednik između nastavnog sadržaja i učenika. Frontalni oblik rada osobito odgovara psihofizičkim sposobnostima mlađih odela osnovne škole. Iako je takav oblik rada preovladavao u staroj školi, zbog ekonomičnosti se i danas zadržao kao najčešći nastavni oblik rada. Svim učenicima osigurava istodobno motrenje,prenošenje poruka,sustavno ponavljanje,utvrđivanje znanja i razvitak njihovih sposobnosti. Najpogodnija primena frontalnog oblika rada je u uvodnim satima.Frontalni rad je posebno pogodan za korištenje filma,CD-a,TV emisija itd.u nastavi. U frontalnom obliku rada nastavnik istovremeno radi sa celim odeljenjem. Ako ulogu nastavnika preuzme učenik ili neko drugi u odeljenju i tada govorimo o frontalnom obliku rada u nastavi. Radeći frontalnim oblikom rada nastavnik se obraća celom odjeljenju. Nastavnik nastavno gradivo izlaže,tumači,objašnjava,demonstrira celom odeljenju istovremeno. Pitanja postavlja celom odeljenju a
4.
učenik koji odgovara na pitanje radi to pred celim odeljenjem.
Učenici slušaju i prate izlaganje nastavnika ili drugu vrstu rada,a prate i odgovore svojih drugova istovremeno.Slične su okolnosti za sve učenike.Obzirom da se radi zajednički ovaj oblik ovaj oblik rada u nastavi naziva se još i kolektivnim oblikom rada. „Primenom ovog sistema rada u pojedinim etapama nastavnog procesa nastavnik će direktno pripremiti učenike za nastavu,pod njegovim vodstvom obrađivat će se novi nastavni sadržaji,porukom će nastavnik direktno upoznati učenike sa radnjom koju će oni uvežbavati,a na isti način provodit će ponavljanje i usmeno proveravanje s ocenjivanjem“.(Poljak,1985).