Istraživačke tehnike, instrumenti i metrijske karakteristike insutrumenata istraživanja

 
ISTRAŽIVAČKE TEHNIKE, INSTRUMENTI I METRIJSKE KARAKTRISTIKE INSTRUMENATA ISTRAŽIVANJA

Za istraživačke tehnike možemo reći da su način rada , način postipanja u istraživanju pedagoških fenomena . Istraživačka tehnika je procedura koju sledimo u prikupljanju činjenica i podataka u okviru izabranog istraživačkpog problema . Instrument u istraživačkom smislu je oruđe , alat koj se u tom procesu koristi. Najvažnije istraživačke tehnike koje se koriste u pedagoškpom istraživanju jesu : posmatranje, intervjuisanje , anketiranje ,testiranje , skaliranje , sociometrijski postupak , a instrumenti u pedagoškom istraživanju mogu se sitematizovati i kao : protokol posmatranja , uptniki , anketa , testovi, skale . Svaka istraživačka tehnika i svaki instrument moraju da zadovolje određene zahteve :
1. Validnost (mora biti tačan , valjan), tj. on mora meriti samo ono zašta je konstruisan, namenjen da meri;
2. Pouzdanost (relijabilnost, konstanta, dosledan), tj. mora da što tačnije meri ono za šta je namenjen. To podrazumeva i da se svim ispitanicima daju ista uputstva , isti vremenski okviri , da su instrumenti razumljivi i čitljivi;
3. Objektivnost-treba da isključuje što je moguće više subjektivne uticaje kriterijume istraživača, mora da obezbedi sakupljanje činjenica onakvih kakve one stvarno jesu;
4. Diskriminativnost (osetljivost), mora jasno da izdvaja ono što se meri od svega ostalog;
5. Baždarenost (standardizacija), tj. mora da ima određenu mernu skalu, da označava normiranje
(npr. kod testova inteligencije);
6. Praktičnost i ekonomičnost – odnosi se na upotrebljivost i vremensku uštedu.

ISTRAŽIVAČKA TEHNIKA : POSMATRANJE I ANALIZA
SADRŽAJA

Posmatranje ili opservacija je dugo vremena bilo osnovni i jedini put saznavanja pedagoške stvarnosti. Predmet posmatranja mogu biti :
– lica (učenici, nastavnici, roditelji….);
– razni oblici njihovog udruživanja ( organizacije, kolektivi, društva učenika, nastavnika…) ;
– pedagoški procesi (tok usmerene aktivnosti, primena određene metode, sredstva…).
Posmatranje mora biti usmereno prema određenom cilju , mora se tačno šte se posmatra i zašto se posmatra . Ono mora biti organizovano, da se obavlja planski i sistematski. Posmatranje može biti individualno i grupno, neposredno ( kada se pojave mogu direktno posmatrati ) i posredno ( kada se na osnovu onoga što je dostupno posmatranju nastoji da sazna nešto što nije direktno dostupno posmatranju).
Kod primene ove tehnike ističe se da istraživač treba da ima određena svojstva kao : da ima dobar vid i sluh; da ima sposobnost brzog zapažanja bitnog ; da ima razvijenu distributivnu pažnju ; da ima sposobnost pamćenja itd. Jedna varijanta sistematskog posmatranja je introspekcija tj. samoposmatranje.
Osnovna metoda istorijsko – pedagoških istraživanja jeste metoda teorijske analize , čija je osnovna istraživačka tehnika prikupljanje podataka,činjenica analiza sadržaja. Udokumentima su te činjenice različito zabeležene i sačuvane.
Dokumenti mogu biti pisani ( odštampani, napisani rukom, grafika, crteži…); audio – vizuelni (fotografije, snimci, tv zapisi, radio zapisi, filmovi…) ; informatičko – računarski( u vidu elektronskog zapisa ) i predmeti (zgrade, opreme, nameštaj…).
Provera autentičnosti dokumenata naziva se unutrašnjom kritikom. Dokaz autentičnosti dokumentata,nije istovremeno i dokaz tačnosti onoga o čemu istraživač informiše.