Kvalitet saradnje vaspitača i roditelja dece ometene u razvoju

Značaj uključivanja dece sa ometenošću u redovni sistem obrazovanja je dugoročno celishodan i opravdan. Međutim, treba dodati i posebno istaći da je zbog aktivnije stimulacije psihomotornog razvoja, kao i zbog uspešnije socijalizacije, uključivanje dece sa ometenošću na predškolskom uzrastu od nemerljivog i posebnog značaja. Smatra se da će rano uključivanje u uslove koji vladaju u „stvarnom svetu“ bolje pripremiti decu za dalji život u svakodnevnom „tipičnom“ okruženju. Deca na ovom uzrastu još uvek nemaju formirane predrasude o pojedinim grupama i njihovom izdvajanju i odbacivanju zbog različitosti. To istovremeno smanjuje rizik od stigmatizacije, zadirkivanja i izopštavanja, a pretpostavlja se i da rana pozitivna iskustva među vršnjacima sa i bez ometenosti povećavaju mogućnost da će i u kasnijim periodima detinjstva do doba odraslosti, osobe iz opšte populacije biti spremnije da prihvate osobe sa ometenošću. Imajući u vidu navedena svojstva predškolske ustanove, gledano kroz prizmu inkluzije i u širem i u užem smislu, neophodno je i organizovati je i ojačati, kako u prostorno-tehničkom, tako i u kadrovskom smislu, kako bi u potpunosti mogla odgovoriti pozitivnim tokovima inkluzije.