Uloga igre u pripremanju dece

Teorije igre se vezuju za razne teoretičare, psihologe, pedagoge. Najznačajniji od njih su Žan Pijaže, Lav S. Vigotski, Ivan Ivić i dr. Suština ovih teorija vezana je za igru kao delatnost koja je od velikog značaja za rani rast i razvoj deteta, odnosno čoveka. Takođe, manjak ili višak igre u detinjstvu može pozitivno, odnosno negativno da utiče na kasniji razvoj deteta tj. može da se odrazi na ličnost odrasle osobe.
Postoje razne kategorizacije dečijih igara. Tako imamo Pijažeovu podelu igre na četiri kategorije:
a) Funkcionalna igra
b) Simbolička igra
c) Igra sa pravilima
d) Konstrukciona igra
Pored ove podele, postoje i didaktičke igre, tradicionalne igre, slobodne igre.
Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troši “višak” energije (Spenser, Šiler). Međutim, ovakvo određenje igrovne aktivnosti više se odnosi na igru odraslih.
“Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofizički razvoj deteta.”Ona se po svojim osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz unutrašnje potrebe deteta – odlikuje je spontana, slobodna i originalna aktivnost deteta. Karakteristike, smisao, vrednosti i suština igrovne aktivnosti sadržane su u određenjima igre autora koji su je izučavali.