Pjotr Stompka – Definisanje progresa

Definisanje progresa
Sama ideja progresa logički se uklapa u model uslovljene transformacije kao i u neke verzije teorije razvoja, dok se ne uklapa u strukturalni funkcionalizam i ciklične teorije. U stvari, besmisleno je govoriti o tome da se društvo nalazi u stanju progresa, tj. da postaje sve bolje i bolje, ukoliko ono ostaje stabilno. Klasični strukturalni funkcionalizam zasnovan je na ideji ravnoteže socijalnih sistema, dok je osnova cikličnih teorija zatvoren krug i povratak posle nekog vremena na određenu početnu tačku. Koncepcija progresa dobija neki smisao samo ako se uzme u obzir ideja transformacije – promjene cjelokupnog društva, a ne njegovih unutrašnjih elemenata. Prema mišljenju Roberta Nisbeta, progres možemo definisati kao ideju koja podrazumijeva postepeni i dugotrajni izlazak iz prvobitnih uslova straha, odsustva kulture i uspona ka sve višim nivoima civilizacije. Takvo kretanje će se odvijati u sadašnjosti i budućnosti bez obzira na slučajna odstupanja.
Razmotrićemo ovakvo određenje detaljnije. Kako bi koncepcija progresa sačuvala svoju analitičku tačnost neophodno je izdvojiti nekoliko glavnih komponenti:

1) Pojam nepovratnog vremena, koje teče pravolinijski i obezbjeđuje neprekidnost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Progres je po pojedinim procjenama pozitivna razlika između prošlosti i sadašnjosti (koja je dostignuta zahvaljujući progresu) ili između sadašnjosti i budućnosti (gdje je ta razlika pretpostavka progresa).
2) Pojam nepravilnog kretanja u kojem se ni jedan stadijum ne ponavlja a svaki kasniji je bliži ka pretpostavljenom, konačnom stanju.
3) Ideja kumulativnog procesa, koji se odvija ili evolucionim putem, korak po korak, ili revolucionim posredstvom periodičnih “skokova”.
4) Razlike između tipičnih “neophodnih” perioda (faza, epoha), kroz koje proces prolazi;
5) Posebno izdvajanje “androgenih” (unutrašnjih, imanentnih) uzroka procesa, koji se manifestuju kao svojstvo samopokretljivosti (autodimaničnosti) tj. otkrivajući unutrašnje skrivene mogućnosti društva, u kojem se odvijaju promjene;
6) priznavanje neizbježnog, neophodnog, prirodnog karaktera procesa koji ne može biti zaustavljen ili odbačen;
7) pojam poboljšanja, kretanja naprijed, usavršavanja, koji odražava činjenicu da je svaka sledeća faza razvoja bolja nego prethodna.