Ekonomska špijunaža

Ekonomska špijunaža

UVOD

,,Ekonomska diplomatija predstavlja specifičan i istančan spoj diplomatije u klasičnom smislu, ekonomskih nauka, nauka menadžmenta, metoda i tehnika pregovora sa stranim partnerima, odnosa s javnošću i prikupljanja ekonomskih informacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije u cilju prodora na svetsko tržište”   Klasično ratovanje sve više zamenjuje takozvano ekonomsko ratovanje, u kome dojučerašnji saveznici postaju najljući neprijatelji, gde se ne biraju sredstva da se dođe do informacija i dobije prednost u odnosu na konkurenciju. Iako se ovo prvenstveno odnosi na privredne subjekte, u praksi se sve više događa da država koristi svoje vojne i obaveštajne kapacitete zarad pribavljanja informacija ili drugih prednosti svojim kompanijama. Kraj ,, hladnog rata” nametnuo je njegovim učesnicima prestanak potrebe za isključivo vojnom nadmoći i špijunažom u isključivo vojne svrhe. U današnje vreme se nadmoć i dominacija  u globalnim razmerama sve više stiče kao rezultat ne samo vojne, već i ekonomske, tehnološke i razvojne nadmoći nad protivnikom.
Ono što je nekad predstavljalo oružje, danas je informacija, koja je postala četvrti obavezni činilac proizvodnje, pored kapitala, radne snage i tehnologije. Upravo je informacija najbitnija za ostvarivanje prednosti nad konkurencijom i zbog toga najrazvijenije zemlje sveta sve više svojih obaveštajnih kapaciteta koriste radi pribavljanja brižljivo čuvanih industrijskih, proizvodnih ili finansijskih informacija, koje će deržavi ili domaćoj kompaniji da omoguće da stekne prednost nad konkurencijom i bolje pozicionira sebe na globalnom tržištu. Naravno da se posebna pažnja mora posvetiti zemljama u tranziciji, pošto su one u posebnom položaju. S obzirom na manji ili veći tehnološki zaostatak u odnosu na razvijene zemlje, kod njih ne dolazi u tolikoj meri do slučajeva ekonomske špijunaže, već se tu može govoriti o pravom ekonomskom ratovanju protiv ovih zemalja, od strane tehnološki i privredno razvijenijih zemalja, zarad ostvarivanja privrednih, vojnih ili političkih ciljeva.  Metodi ovog specifičnog načina vođenja rata protiv neke države su ponekad daleko razorniji nego metodi klasičnog vojnog ratovanja, mada ima i primera pozitivnih mera, u slučaju kada situacija zahteva da se nekoj tranzicionoj zemlji omogući ubrzan ekonomski rast i razvoj, ili ostvarivanje nekog specifičnog cilja, a koji je prihvatljiv ili poželjan stranoj sili u čijoj je interesnoj sferi.

1.    EKONOMSKA ŠPIJUNAŽA, POJAM

,, Ekonomska obaveštajna delatnost može da se definiše kao skup koordinisanih akcija istraživanja, obrade i distribucije, radi njene eksploatacije, informacije korisne za ekonomske aktere. Ove različite akcije vode se legalno sa svim garantijama neophodne zaštite za očuvanje baštine preduzeća, u najboljim uslovima kvaliteta, rokova i cene. Korisna informacija je ona koja je potrebna različitim nivoima odlučivanja u preduzeću, ili kolektivu, da bi se elaborisali i uspostavili na koherentan način strategija i neophodne taktike u postizanju ciljeva koje je definisalo preduzeće, u cilju poboljšanja svog položaja u konkurentskom okruženju. Ove akcije se u okrilju preduzeća uređuju u neprekinuti ciklus, generator zajedničke vizije ciljeva koje treba dosegnuti ” .
Ovo je definicija ekonomske obaveštajnosti koju daje francuski Generalni komesarijat za plan, jedno od najviših državnih tela. Pod špijunažom podrazumevamo svaku nedozvoljenu radnju ili akciju poduzetu u cilju pribavljanja informacija čije posedovanje dovodi u prednost osobu ili oraganizaciju koja je poseduje, u odnosu na protivnu stranu. Ekonomska špijunaža je posebna vrsta špijunaže, koja se bavi pribavljanjem informacija u korist kako državnih, tako i privatnih organizacija, po čemu se razlikuje od klasičnih oblika špijunaže. Pri tome moramo praviti razliku između ekonomske špijunaže i ekonomske obaveštajnosti, jer postoji tendencija da se ova dva izraza izjednačavaju. Ekonomska obaveštajnost označava pribavljanje ekonomskih podataka legalnim putem, sakupljanjem informacija iz zvaničnih izvora, godišnjih izveštaja, publikacija i sl. Ekonomska špijunaža predstavlja ilegalno dolaženje do informacija, koje je po pravilu u suprotnosti sa zakonom. Ovo nije pronalazak, modernog doba. Od početka proizvodnje koja nije primarno namenjena za sopstvenu upotrebu već za razmenu ili prodaju, pokušava se doći do informacija o konkurentskom proizvodu ili tehnologiji proizvodnje zarad ostvarivanja kompetitivne prednosti.  Koreni špijunaže sežu daleko u prošlost i pominju se čak i u Bibliji, kada Mojsije šalje 12 špijuna da izvide zemlju Kanaana, obećanu zemlju jevreja. Naravno da su prvi špijunski zadaci bili pretežno vojne ili ratne prirode, koji su postavljali osnove za kasnije širenje delatnosti.
Kolevka moderne ekonoske obaveštajnosti, Francuska, još u srednjem veku je imala razvijenu obaveštajnu mrežu koja se nje bavila samo vojnim već i ekonomskim obaveštajnim podacima. Temelje ove službe postavio je kardinal Rišelje, a njima se obilato koristio francuski kraljevski sekretar, Žan Baptist Kolber, koji je slao špijune u Englesku radi pribavljanja podataka o engleskim zanatima, koji su posle toga razvijani u Francuskoj. Najveći broj obaveštajnih operacija bio je vezan za državne poslove, mada su i pojedine privatne kompanije unajmljivale špijune za svoje potrebe, i to prvenstveno banke. Jedan od najboljih primera je Rotšild. Uoči bitke kod Vaterloa, gde su se sukobili Engleska i Francuska, na Londonskoj berzi je vladala velika nervoza, jer su cene drzavnih akcija zavisile od ishoda bitke. Kada je bitka završena, privatni obaveštajni agent je Rotšildu doneo informaciju o pobedi Engleske. Rotšild međutim daje nalog svojim brokerima da krenu sa prodajom akcija