Esej – Savremeno ropstvo

Savremeno ropstvo

Ropstvo je drustveni ili pravni status pojedinca (roba), kome su oduzeta ljudska prava i vlasnistvo je druge osobe ili zajednice. Rob se postaje rodjenjem, kupovinom ili zatocenjem. Robovi se drze protiv svoje volje; radi materijalne, finansijske, seksualne ili druge koristi. Istorijski gledano, robovi su najcesce korisceni kao neplacena radna snaga koja nema prava da odbije ili napusti posao, kao i da dobije nesto zauzvrat za takav rad. Najraniji pisani izvor u kome se pominje ropstvo je Hamurabijev zakonik (Mesopotamija, 1800. god. pne). Kada je krajem 18. veka ropstvo ukinuto u SAD-u, proces oslobadjanja se sve brze sirio svetom; ali je tek Konvencija o ropstvu, koju je donelo Drustvo naroda, 1926. Godine, donela potpuni preokret. Clanom 4, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UN, 1948. godine), striktno se zabranjuje ropstvo. Francuskim zakonom iz 2001. godine ropstvo je proglaseno kao zlocin protiv covecnosti; a u nasoj drzavi Ustavom iz 2006. godine ropstvo je zabranjeno najvisim pravnim aktom. Ropstvo je bilo sastavni deo raznih kultura tokom istorije, ali se poslednjih par stotina godina smatra neprihvatljivim i nehumanim. U pravnom smislu, ropstvo je ilegalno i nedopustivo u skoro svim drustvima danasnjice; a drzave u kojima je zakonom dozvoljeno tesko je naci. Medjutim, ako na ropstvo gledamo kao na praksu, a ne pravnu kategoriju, situacija je mnogo drugacija.
Udruzenje za borbu protiv ropstva (Anti-Slavery Society) kaze da “Iako vise ne postoji ni jedna drzava koja pravno poznaje ropstvo ili koja bi uvazila tvrdnju neke osobe o vlasnistvu nad drugom osobom, ukidanje ropstva ne znaci da ga vise nema”. Milioni ljudi sirom sveta zive i rade u uslovima slicnim ropstvu. Medjutim kriticari ove organizacije kazu da ovakav stav predstavlja iskrivljavanje znacenja pojma ropstvo u pravnom smislu. Pojam ropstva je sveprisutan. To nije nesto sto se dogadjalo i nestalo, ono traje i danas. Iako je zakonom strogo zabranjeno, savremeno ropstvo nije iskorenjeno i postoji i dan danas. Postoje brojni primeri modernog ropstva koji su prihvaceni od strane drustva i normi, a sve u sluzbi danasnjeg globalnog drustva. Svet je danas prepun modernih robova, sa kojima se mnogi od nas susrecu svakog dana, a da toga nisu ni svesni. Mnogi autori raspravljaju o nastanku modernog (savremenog) ropstva, medjutim suludo je o tome govoriti, jer kako nesto moze ponovo nastati ako nikada nije ni iskorenjeno. Postoje misljenja da danas cak ima i vise robova, nego sto ih je ikada ranije bilo, a kao uzrok se navodi povecanje broja stanovnika; ali ipak u odnosu na ukupan broj stanovnika na zemlji procenat robova je trenutno najmanji u istoriji covecanstva. Moze se reci da je pored svih faktora koji pogoduju nastanku i odrzavanju ove strasne pojave, glavni uzrok covek, tacnije klase bogatih.
Postavlja se pitanje sta zapravo predstavlja ropstvo u 21. veku, tacnije sta je to moderno ropstvo. Nekada se ropstvo vezivalo iskljucivo za ratovanje. Vremenom se znacenje pojma promenilo i ono sada obuhvata razlicite vidove izrabljivanja i iskoriscavanja coveka; a zrtve ropstva nisu vise kao nekada davno samo muskarci, vec se sve cesce kao robovi pominju i zene i deca. Pod savremenim (modernim) ropstvom danas se podrazumeva prinudan rad, brak na silu, seksualno iskoriscavanje zena i dece, prostitucija i kao najrasireniji vid ropstva trgovina ljudima. Medjunarodna organizacija rada definise prinudni rad kao “svaki rad ili uslugu bilo koje osobe, pod pretnjom kakve kazne, a za koju se osoba nije dobrovoljno prijavila”, sa izuzecima vojne sluzbe, osudjenika, vanrednog stanja i odsluzivanja kazne kroz drustveno korisni rad. Sto se tice prisilnih brakova, Oni se danas sve cesce javljaju, a njihove zrtve su najcesce maloletne devojke, koje trpe radnu i seksualnu eksploataciju i cesto su zrtve trgovine ljudima. Ove zrtve retko traze pomoc, te je ne moguce utvrditi tacan broj ovakvih slucajeva. Prema nezvanicnim podacima, u Srbiji je veliki broj devojcica u nezakonitim vezama sa starijim muskarcima, a najveci broj devojcica su pripadnice romske nacionalnosti. U najvecem broju slucajeva radi se o devojcicama iz siromasnih porodica, koje su prethodno trpele nasilje i nemaju zavrseno srednje, pa cak ni osnovno obrazovanje.