Buka – Individualna zaštitna sredstva

1. UVOD:

U nastojanju da svoj život učini ugodnijim čovek se okružio sa mnoštvom mašina i uređaja. Oni ga zamenjuju na poslovima koji su teški, opasni ili se stalno ponavljaju. Omogućuju mu da brže i jeftinije proizvodi, da se brzo kreće po zemlji, vodi i vazduhu, da sebi stvori ugodnu mikroklimu. Prilikom konstruiranja tih mašina, uređaja i vozila imala se na umu uglavnom samo njihova osnovna namena: da čoveku budu što bolje pomagalo i da im cena bude niža kako bi bili pristupačniji većem broju ljudi. Buka se pojavila kao popratna pojava rada svake mašine. U prvi mah to nije delovalo zabrinjavajuće. Tek kada su se pojavila prva oštećenja zdravlja izazvana bukom, ljudi su postali svesni propusta učinjenog prilikom konstrukcije.

Buka kao oblik zagadivanja sredine, odnosno ugrozavanja i degradacije kvaliteta zivota postaje u novije vreme sve veci problem. Ipak, buka kao stalni pratilac i nezeljena posledica ljudske civilizacije stara je koliko i sam grad, koji je najkarakteristicniji izraz civilizacije. U odnosu na druge oblike zagadivanja sredine, buka je po svom uticaju na kvalitet zivota vrlo specificna. Ona je po svom dejstvu trenutna, deluje samo dok traje emisija i ne uzrokuje zakasnele efekte na celokupnu sredinu, poput zagadivanja vazduha ili vode. Mada ne ostavlja trajne efekte na okolinu, cesto ili dugotrajno izlaganje buci moze kod coveka da izazove prolazne ili trajne fizioloske i psiholoske poremecaje. Pri tome intenzitet buke nije toliko bitan, cak i relativno slaba buka moze vrlo negativno da se odrazava na kvalitet zivota. Prihvatimo li definiciju Svetske zdravstvene organizacije da je zdravlje “stanje fizicke, mentalne i socijalne ugodnosti, a ne samo odsustvo bolesti”, onda takvo stanje zahteva i eliminisanje buke kao uzrocnika degradacije kvaliteta zivota
2. BUKA
Kao najrasprostranjenija, a nedovoljno uočena kao opasnost savremenog urbanizovanog života ističe se buka. Buka se obično definiše kao neželjeni zvuk. Predstavlja posebno poglavlje akustike i u fizičkim tumačenjima podleže svim njenim zakonima. Ona je praktično zvuk kome pored fizičkih karakteristika treba dodati i psihofizička štetna dejstva i uticaje.

Nekada su ljudi slušali buku vetrova, morskih talasa, rike životinja… Sa pojavom raznih zanata pojavili su se novi izvori buke kojima su bill izloženi samo pojedini ljudi (kovači, bubnjari). Danas gotovo da nema radnog mesta ili naselja koje nije izloženo buci. Proces industrializacije i urbanizacije neprekidno povećava izvore buke. Sve je više naučnika koji ističu da buka ne deluje štetno samo na organ čula sluha već i na čitav organizam pri čemu može da izazove trajna oštećenja pojedinih organa.

Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava (zujanje, šum, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim, gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha, ali je danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo složenije.

Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da ona sadrži pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina: jačine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 1. Na primer, muzika koja se izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi nepobitno do oštećenja sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog nivoa.

Najneprijatnija, a time i najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina). Kada potiče od jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti može se meriti i sa više ili manje uspeha ublažiti. Ako su uzročnici buke više izvora (saobraćajna buka) otežano je merenje intenziteta, lokacija izvora i spektralni sadržaj. Pri ovakvim slučajevima borba je takoreći beznadežna.

Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke, time ona postaje prvorazredno važan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izučava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata. Fenomenu buke odavno je objavljen rat, ali ni jedna značajna bitka nije dobijena.

Najbolja akusticka sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog razgovora – za organizam je opterećenje.