studenti
Mesto za uspešne studente

Isplativost sadnje sljive

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 3.0/5 (1 vote cast)

1.0. UVOD

Voće sa koštičavim plodovima u voćarskoj proizvodnji Srbije učetvuje sa više od 2/3(71,1%). Od svih voćaka sa koštičavim plodovima najviše je zastupljena šljiva, tako da po broju stabala i proizvodnji Srbija zauzima vodeće mesto u svetu. Pošto se plodovi šljive koriste za potrošnju sveži ali i prerađeni, tako imamo sorte sa posebnim namenama ili su kombinovane namene. Posebno se mnogo plodova šljive upotrebi za proizvodnju rakije, tako da je naša zemlja čuvena po proizvodnji domaće rakije, koje veoma cenjene. Posebno se mnogo plodova šljive upotrebi za proizvodnju rakije, tako da je naša zemlja čuvena po proizvodnji domaće rakije, koje veoma cenjene. Gajenje šljive je veoma rentabino, a rentabilnost se ogleda u sledećem:
• Gajenje je lako i jednostavno,
• Jednostavno i lako se razmnožava
• Nije zahtevna u pogledu položaja i zemljišta
• Redovno i obilno rađa
• Plodovi su bogati hranljivim materijama i predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za preradu
• Plodovi se mogu lako prodati na inostranom tržištu kako u svežem stanju, tako i osušeni, gde se postiže solidna cena.

2.0. POREKLO, ZNAČAJ I RASPROSTRANJENOST ŠLJIVE

Prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih pesnika, a Teofrast (370-286.god.pre n.e.) je opisao tri sorte šljive. O poreklu i rasprostranjenosti pojedinih vrsta šljiva raznim evropskim zemljama, ne postoje pouzdani dokazi. Šljiva je bila predmet trgovine kod Tatara, Huna i Turaka, a takođe se pominje i osušena šljiva. Smatra se da je preneta u Rim u prvom veku naše ere. Najstariji pomeni za kulturu šljive potiču iz Bosne u 17.veku. U mnogim evropskim zemljama, šljiva se intenzivnije gaji početkom 19.veka.
U Srbije šljiva se gaji vekovima, i značajan je izvor prihoda poljoprivrednog stanovništva. Pored toga što je značajan izvor prihoda, šljiva je jedan od osnovnih problema voćarstva Srbije, jer je u našoj zemlji masovno napadnuta virusom šarke šljive (Plum рох virus PPV).
Privredni značaj šljive određen je njenom upotrebnom vrednošću, visokom zastupljenošću u voćarskoj proizvodnji, značajnim učešćem u spoljnotrgovinskoj razmeni, visokim angažovanjem radne snage u proizvodnji, preradi i prometu šljive, kao i doprinosu ove voćne vrste održivom razvoj poljoprivrede i zaštiti životine sredine. Najrasprostranjenije sorte šljive u našoj zemlji (Požegača, Stenley i Čačanska rodna).[15]
Plodovi šljive sadrže 75 do 87% vode i 13 do 25% suve materije. Od odnosa šećera i organskih kiselina zavisi ukus plododova šljive. Što se tiče šećera,u plodu šljive preovlađuje fruktoza dok se glukoza nalazi u manjim količinama. Od kiselina je najviše zastupljena jabučna i limunska kiselina. Kod iste sorte šljive procenat kiselina i šećera varira u zavisnosti od klimatskih i zemljišnih uslova.
Pektinske materije imaju značaja u tehnologiji želea, mermelade i sličnih prerađevina, a u plodu šljive se nalazi 0,69% pektinskih materija. Što se tiče vitamina, najznačajniji su provitamin A, zatim vitamin B i C.

Važniji centri proizvodnje šljive u Srbiji su: Šabac, Loznica, Osečina, Krupanj, Valjevo, Koceljeva, Valjevska Kamenica, Mionica, Lazarevac, Ljig, Ivanjica, Arilje, Požega, Čačak, Gornji Milanovac, Kraljevo, Raška, Kruševac, Aleksandrovac, Kragujevac, Topola i smederevsko Podunavlje. U Vojvodini se šljiva gaji oko Sremske Mitrovice, Subotice i na padinama Fruške Gore.
Pet najvećih proizvođača šljive su: Kina, Srbija, SAD, Rumunija i Turska.

3.0. MOFOLOŠKE OSOBINE ŠLJIVE
Stablo šljive je uglavnom osrednje razvijeno , mada može biti i žbunasto. Koren je dobro razvijen, a glavna masa korenovog sistema (oko 70 %) nalazi se u sloju od oko 50 cm dubine. Pojedine žile korenovog sistema se pružaji i do 2m dubine, dok se žile u horizontalnom pravcu mogu pružati 8 m pai viže. Na osnovu ovaga se može zaključiti da se korenov sistem šljive više razvija u površinskom sloju zemljišta, odnosno više površinski. Razvijanje velikog broja izdanaka i izbojaka, pomoću kojih se šljiva razmnožava je odlika skori svih sorti šljive, pa je šljiva zahvaljujući razvoju velikog broja izdanaka, veoma rasprostranjena voćna vrsta.
Cvetni pupoljci šljive mogu biti na kratkim višegodišnjim grančicama (koje žive 3-5 godina), na kratkim ili dugim jednogodišnjim grančicama, i na trnolikim izraštajima, a vreme njihovog formiranja zavisi od početka vegetacije, vremenskih prilika, primenjene agrotehnike, veličine prinosa i dr. Obično se cvetni pupoljci formiraju od jula meseca. Pupoljci su pojedinačni, sa jednim, dva ili tri cveta.Lišće je ovalno, eliptično ili okruglo, s karakterističnim vrhom (vrlo oštrim ili zaobljenim). Cvet je beo ili zelenkastobeo i sitan.[3]
Sorte šljive razlikuju se po krupnoći plodova. Ima sorti čiji je plod težak 3 gr i a postoje i sorti čija težina ploda iznosi 60-70 gr. Oblik ploda je takođe različit po sortama. Plod je najčešće je okrugao, izduženo ovalan, kruškolik ili jajast. Po vremenu sazrevanja plodava sorte šljiva se dele na rane sorte, srednje rane sorte i pozne sorte.
Bujnost šljive je nejednaka – od slabo bujnih do vrlo bujnih. S tim u vezi nejednaka je i dugovečnost šljive: najčešće živi 30 – 40 godina, a u povoljnim uslovima i znatno duže.[3]

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: ,

1 Komentar

  1. Zanimljiv i fino odrađen rad.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.