Poslovno pravo

Poslovno pravo kao samostalna grana prava obuhvata:
Uvod u pravo,stvarno pravo,obligaciono pravo,radno pravo,statusno poslovno pravo,ugovoreno poslovno pravo,bankarske poslove i hartije od vrednosti,medjunarodno poslovno pravo.
Izvori poslovnog prava klasifikuju se na materijalne i formalne izvore.Materijalni su isti kao u svim drugim granama našeg pravnog sistema.Reč je o interesima i volji vladajuće klase koja se izražava u formalnim izvorima prava.
Formalni izvori su mnogobrojni i preko njih se pojavljuju pravne norme različite normativne snage.Zato je potrebno utvrditi redosled primene formalnih izvra-pošto je u praksi moguće da se isti društveno-ekonomski odnosi na različite načine pravno regulišu.Izvori poslovnog prava mogu da imaju različite načine nastajanja i različito poreklo. Po načinu nastajanja:
1.heteronomne izvore prava stvaraju jedni subjekti, a te norme se primenjuju na druge subjekte.Oni su propisi koje donosi država po tačno definisanoj i ustaljenoj zakonskoj proceduri (ustav, zakon,podzakosnki propisi i sudska praksa)
2.autonomne izvore prava stvaraju sami subjekti na koje se ovi izvori prava i primenjuju.Ovde spadaju poslovni običaji,uzanse,trgovački termini i klauzule,opšti uslovi poslovanja,adhezioni ugovori i tipski ugovori.
Izvori poslovnog prava koje donosi poslodavac:
1.ustav u formalnom smislu je najviši pravni akt jedne zemlje.On regulište potrebu i način donošenja zakona,podzakonskih akata koji će bliže i potpunije regulisati određene oblasti privrednog života.
2.zakon je posle ustava pisani pravni akat najviše pravne snage koji donosi posebni zakonodavni organ po posebnom postupku.I u našoj zemlji zakoni i podzakonski akti su bili i ostali osnovni izvori trgovinskog,odnosno poslovnog prava.Zakoni moraju biti saglasni ustavu.Ukoliko zakon celovito određuje pravnu oblast on se naziva zakonik ili kodeks, a proces njegovog donošenja kodifikacija.
Prema karaketeru zakona razlikuju se imperativna pravila – koja su obavezna za sve subjekte u poslovanju i dispozitivna pravila – koja se uvek primenjuju ukoliko ih stranke svojom voljom nisu isključile ili zamenile.
3.pozakonski propisi su opšti pravni akti niži od zakona koje donose naldežni državni organi – izvršni organi uprave.Složenost i dinamika poslovanja čine da je nemoguće sva pitanja regulisati zakonom,pa zato postoje pozakonski propise kao: uredbe,pravilnici,odluke,naredbe,rešenja,uputstva.Donose na osnovu ovlašćenja utvrđenog zakonom,ali se jednim podzakonskim aktom moćže davati ovlašćenje za donošenje drugog akta,ali nižeg ranga.Oni moraju da budu u skladu sa zakonom na temelju koga su doneti.Prestankom zakona prestaje da važi i taj podzakonski akt.Oni se donose radi razrade i lakše primene zakona.