Pravno normiranje

Pravno normiranje kao naucna disciplina i nastavni predmet

Pravno normiranje je jedna od najmladjih disciplina i najmanjih nastavnih predmeta – nastala je pre tridesetak godina u studiju prava na nekim pravnim fakultetima. Nagli razvoj nauke, tehnike i tehnologije uslovljava itvrdjivanje razlicitih drustvenih, pre svega opstih pravnih normi kojima se uredjuju i uskladjuju drustveni odnosi, pocev od preduzeca i mesnih zajednica do najsire drzavno pravne zajednice pa putem nje i medjunarodne mesne zajednice.
Krajnje je vreme da se u nauci i zakonodavstvu pocne posvecivati duzna paznja pravnom normiranju. Pravna nauka imala je uglavnom dogmatski karakter, jer joj je bio osnovni cilj da sagleda i objasni postojece pravne norme. S obzirom na to pravna nauka uglavnom je biila u funkciji i sluzbi zakonodavnih organa i nosilaca drustvene politike. Umesto toga, pravna nauka bi trebala da na temelju naucnog istrazivanja i analize drustvenih odnosa i pozitivnog pravnog sistema, argumentovano ukaze na nedostatke, zastarelost i nedorecenost pravnog uredjivanja drustvenih odnosa u pojedinim oblastima, na potrebu ukidanja odredjenih propisa i na mogucnost autonomnog stvaranja drustvenih pravila.

Pravno normiranje – naucna disciplina ili vestina

Pravno normiranje tj. nomotehnika je ukupna delatnost vezana za pravno i autonomno uredjivanje drustvenih odnosa koju nije moguce uspesno izvrsavati bez primene nauke i prethodnog obrazovanja. Pravno normiranje je kompleksna delatnost koja se ne moze deliti na tehniku izrade akata i na ulogu upravnih cinovnika i politicara, odnosno clanova organa koji vode politiku i odlucuju o potrebi i donosenju akata, jer bi ta podela u praksi bila veoma stetna.

Pravna tehnika i tehnicki pravni metod: pojam, vrste i zadaci

Kao i pravna nauka, i pravna tehnika se deli na dve vrste: opstu pravnu tehniku i posebne pravne tehnike. Opsta pravna tehnika se odnosi na sva prava uopste i na sve delove svakog prava, ona je zajednicka svim pravima i svim delovima prava. Uz svaku posebnu pravnu nauku razvija se jedna posebna, njena sopstvena pravna tehnika.
Osnovni zadatak pravne tehnike je ostvarivanje prava odnosno ostvarivanje sustine prava odredjene pravnom naukom. Da bi ovaj zadatak ostvarila pravna tehnika mora da obezbedi potpunost regulisanja ( da pravne norme obuhvate sve moguce slucajeve ), mogucnost sto potpunijeg prilagodjavanja stvarnosti, automatizam i sigurnost ostvarivanja cim nastupe predvidjene okolnosti, lakocu brzinu jefinocu i stednju napora u primeni prava, kao i jednostavnost i ekonomiju sredstava, logicnost i uskladjenost postupaka i sigurnost.

Odnos pravne nauke i pravne tehnike

Ma koliko bila vazna za pravo, pravna tehnika je ipak potcinjena pravnoj nauci. Ona je samo sredstvo za primenu pravne nauke u praksi. Pravna nauka je ona koja postavlja zadatke pravna tehnika ih samo ostvaruje.

Pojam i vrste metoda stvaranja prava

Stvaranje prava je vrlo slozena delatnost koja sesastoji iz vise razlicitih prostijih delatnosti. Svaka od njih se moze izvesti na razlicite nacine, sto se moze smatrati razlicitim metodama stvaranja prava. Pravna tehnika u smislu pravila za celishodnu delatnost moze da odredi najbolje metode stvaranja ovoga i da sa tog gledista utvrdi jedno konkretno pravno odgovara ovom savrsenom uzoru prava koji ona propisuje. Pravna tehnika ne moze da odredi koja ponasanja ljudi treba regulisati i kako, niti da kritikuje osnovnu sadzinu prava ali moze da odabere najbolje tehnicke metode stvaranja prava, kako bi pravo na najbolji nacin ostvarivalo svoje ciljeve.
Glavni zadaci pravnotehnickih metoda stvaranja prava izgledaju ovako:
1. Jasnoca pravnih normi ( norme moraju biti potpuno jasne jer se onda mogu lako i primenjivati ne izazivajuci nepotrebne sporove )
2. Preciznost pravnih normi ( norme moraju biti sto preciznije kako bi ponasanje ljudi koji propisuju sto tacnije odredjeno )
3. Gipkost pravnih normi ( norme treba da budu sto “gipkije tj. savitljivije” kako bi se njihovom konkretizacijom i individualizacijom mogle sto bolje prilagoditi beskonacnoj raznolikosti konkretnih zivotnih slucajeva koje treba da regulisu)
– VRSTE –
Metodi stvaranja prava mogu se medju sobom razlikovati i razvrstavati po raznim merilima, medjutim najbolje ih je razvrstati u dve glavne vrste zavisno od uloge koju u stvaranju prava ima svest. Tako se kao prva moze izdvojiti spontano stvaranje prava gde svest i plan ne igraju bitnu ulogu a kao druga, svesno plansko stvaranje sa velikom ulogom svest.