Antička Grčka – Osnovi države i prava

UVOD

Termin demokratija potiče od grčke reči demos (narod) i kratein (vladati) što bi u doslovnom prevodu značilo vladavina naroda. Demokratija pripada redu velikih političko-filozofskih pojmova što znatno otežava njeno naučno i objektivno razmatranje. Problem demokratije je oduvek bilo područje velikih kontroverzi upravo zbog političke relevantnosti i filozofko-ideološkog karaktera ovog pojma. Demokratija je praktično gledano vladavina narodnih predstavnika još konkertnije vladavina predstavnika političke većine.
Demokratija je danas nešto između vladavine naroda i vladavine u ime naroda. Volja narodnih predstavnika odnosno predstavnika većine ograničena je ustavnim pravilima koja utvrđuju ovlašćenja i granice vlasti kao i slobode i prava pojedinca.
Moderna demokratija je prema tome ustavna demokratija,što znači da je i volja većine ograničena ustavom,pri čemu ustav sadrži garancije građanskih i političkih prava manjine. Ustavna ograničenja imaju za cilj da onemoguće pretvaranje volje većine u tiraniju većine,što predstavlja opasnost koja je imanentna svakoj demokratiji.

   USPOSTAVLJANJE DEMOKRATIJE

Nakon trijumfalnog ulaska u Alkmeonida u Atinu koji su predvođeni hrabrim Klistenom,za njihovim petama došli su proterani aristokrati spremni da proslave vraćanje svoje imovine i vlasti. Na izborima koji su usledili, Isagora, kao predstavnik aristokratije izabran je za glavnog arhonta. Klisten,jedan od pobeđenih kandidata,podigao je narod na bunu,zbacio Isagoru i uspostavio narodnu diktaturu. Spartanci su ponovo izvršili invaziju Atine,nastojeći da ponovo vrate Isagoru,ali Atinjani su se odupirali toliko uporno da su se Spartanci povukli,a Klisten alkmeonidski aristokrata nastavio da uspostavlja demokratiju.
Njegova prva reforma pogodila je samu osnovu antičke demokratije,ukinuo je rodovsku klasifikaciju i zamenio je tereitorijalnom podelom u plemena svako sasatavljeno od različitog broja dema. Ustanovljene su religiozne ceremonije za svako pleme ili demu,a neki čuveni heroj sa tog lokaliteta proglašavan je njegovim božanstvom ili svecem zaštitnikom. Slobodni građani stranog porekla su sada automatski postali građani dema u kojima su živeli. Jednim udarcem spisak glasača skoro je udvostručen,a demokratiji je obezbeđena nova podrška i šira osnova.
Svako od novih plemena bilo je ovlašćeno da imenuje deset stratega ili generala koji su bili pridodati polemarhu u komandi armijom i svako pleme izabralo je pedeset članova novog Saveta 501 koji je sada zamenio Solomonov Savet  četiri stotine i prihvatio najbitnija prava aeropaga. Ovi savetnici birani su sa jednogodišnjim mandatom na izborom,nego žrebom,sa spiska svih građana koji su dostigli starost od trideset godina i koji nisu već odlužili dva mandata. U toj čudnoj inauguraciji predstavničke vlade oba principa i aristokratski princip rođenja i plutokratski princip bogatstva,odbačeni su novim instrumentom žreba,koji je dao svakom građaninu jednaku šansu