Eventualni umišljaj

Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela. Izuzetno, kod nekih krivičnih dela, predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice. Tj., odgovara se za krivično delo (njegov blaži oblik) i kada nema umišljaja, već samo nehata.
Pojam umišljaja zasniva se na dva konstitutivna elementa – volji i svesti. Svest je intelektualni element i on označava da je učinilac bio svestan svog dela i svih posledica koje iz njega proizlaze. Svest treba da obuhvati sve bitne elemente bića krivičnog dela (radnju, posledicu, uzročnu vezu, itd.). Intelektualni elemenat, po pravilu, ne mora da obuhvati normativna obeležja bića (za razliku od deskriptivnih). Dovoljno je da učinilac ima predstavu o činjeničnom stanju koje je zakonodavac hteo da obuhvati krivičnopravnom normom. Umišljaj ne obuhvata svest o protivpravnosti. Volja je voluntaristički element i on pretpostavlja postojanje odluke učinioca da preduzme radnju kojom će ostvariti krivično delo. Umišljaj ili dolus je tezi stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela (predstavlja tezi oblik krivice). U starijoj doktorini postojao je spor oko toga na emu se zasniva umišljaj, da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave).