Pojam i klasifikacije vanparnicnog postupka

1. POJAM I KLASIFIKACIJA VANPARNIČNOG POSTUPKA
Za razliku od parničnog postupka koji pruža pravnu zaštitu ugroženim ili povređenim subjektivnim pravima, u vanparničnom postupku uređuju se pravni odnosi u kojima nema spora ili ugrožavanja prava. Tu se pravni odnosi moraju urediti sudskim putem, jer između stranaka nema saglasnosti o načinu njihovog uređenja. Rukovodeći se svojim potrebama svaki pravni poredak određuje obim i vrste vanparničnih stvari.

Vanparnični postupak je posebna vrsta građanskog sudskog postupka koji je prilagođen specificnim karakteristikama građanskopravnih odnosa o kojima se raspravalja i odlučuje u tom postupku. Problem definisanja vanparničnog postupka je ptisutan u pravnoj teoriji zbog raznovrsnosti građanskopravnih odnosa o kojima se odlučuje u ovom postupku. Uobicajno je da se za vanparnični postupak kaže da je to nesporni postupak ( iuris diction non contentiosa), a za parnični postupak da je to sporni postupak ( iuris dictio contentiosa). Ovi nazivi su rezultat pokusaja da se vanparnični i parnični postupak razgraniče primenom kriterijuma spora. Međutim, ovaj kriterijum se ne moze u celini prihvatiti jer se pojedine pravne stravi u parnici resavaju i kad nema spora, i obrnuto imamo primere van parničnih stvari koje se resavaju u vanparničnom postupku, a prisutan je spor između vanparničnih stranaka (npr. Određivanje naknade za ekspropisanu imovinu).

Vanparnični postupak ne predstavlja jedinstvenu procesnu celinu jer se , zapravo, ne radi o jednom postupku vec o vise razlicitih postupaka. Te različite vanpranične postupke mozemo grupisati u četiri osnovene grupe, a sto proizilazi iz čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku Republike Srbije.

Ovim članom je propisano da sudovi propisuju i odlučuju o :
1. ličnim stvarima,
2. porodičnim stvarima,
3. imovinskim stvarima i
4. drugim pravnim stvarima.

U prvoj grupi, gde se resavaju statusna pitanja (lične stvari), spadaju postupci za:
1. lisenje poslovne sposobnosti,
2. zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnosti u oblasti neuropsihijatrije,
3. proglasavanje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.

U drugu grupu, gde se resavaju porodične stvari, spadaju postupci za:
1. davanje dozvole za stupanje u brak,
2. produzavanje roditeljskog prava.

Sve do donosenja Porodičnog zakona Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. jula 2005. godine , u ovu grupu vanparničnih postupaka spadalo je i lisenje i vracanje roditeljskog prava, ali su ove odredbe od čl. 75. zaključno sa čl. 78. ZVP prestale da vaze donosenjem Porodičnog zakona.

U trecu grupu, gde se resavaju imovinski odnosi, spadaju postupci za:
1. raspravljanje zaostavstine,
2. odredjivanje naknade za ekspopisanu nepokretnost,
3. uređenje upravljanja i koriscenja zajedničke stvari,
4. deoba zajedničkih stvari,
5. uređenje međa,
6. postupci u vezi sa ispravama ( sastavljanje, potvrđivanje, čuvanje i ponistavanje isprava),
7. sudski deposit.

U cetvrtu grupu spadaju postuci u vezi sa svim drugim pravnim stvarima za koje je posebnim zakonima predviđena nadleznost vanparničnog suda ili za koje pravne stvari je po svojoj pravnoj prirodi i strukturi predivđena vanpranična procedura.
2. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU PARNIČNOG I VANPARNIČNOG
POSTUPKA

Između parničnog i vanparničnog postupka postoje sličnosti, ali i razlike. Ovde ćemo govoriti samo o nekim važnijim razlikama u ova dva postupka.

Parnični postupak je rigorozan i snabeven je jačim procesnim garancijama za pravilno utvrđivanje činjenica i zakonitu primenu prava, dok je vanparnični postupak elastičniji i lakše prilagodljiviji specifičnim materijama o kojima se u njemu odlučuje.

Parnični postupak se nikad ne pokreće po službenoj dužnosti (ne procedat iudex ex officio), dok se neki vanparnični postupci pokreću po načelu dispozicije, a neki po načelu oficijelnosti, kao što je npr. ostavinski postupak. Svi postupci koji se mogu pokrenuti po službenoj dužnosti istovremeno se mogu pokrenuti i predlogom ovlašćenog lica. Smatra se da je postupak pokrenut po načelu oficijelnosti i onda kada ga ne pokreće sud već nadležni državni organ, kao što je npr. organ starateljstva ili javni tužilac.

Za razliku od parničnog postupka gde je sud vezan za obim i sadržinu tužbenog zahteva, u vanparničnom postupku sud nije vezan zahtevom koji je predlagač stavio u predlogu. Tako na primer, ako je srodnik jednog lica tražio delimično lišenje poslovne sposobnosti, vanparnični sud može, na osnovu izvedenih dokaza, odlučiti da to lice potpuno liši poslovne sposobnosti. Iz navedenog se može zaključiti da predlagač nije dužan da u predlogu stavi određeni zahtev.

U vanparničnim stvarima koje se odnose na lična i porodična stanja učesnika, kao i u drugim vanparničnim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa kojima učesnici ne mogu raspolagati, učesnici se u postupku pred sudom ne mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnog učesnika, niti zaključiti sudsko poravnanje. U ovim postupcima sud može utvrđivati i činjenice koje učesnici nisu izneli, kao i činjenice koje među učesnicima nisu sporne ako su od značaja za odlučivanje.

Vanparnični sud takođe nije vezan označenjem učesnika u predlogu kojim se pokreće postupak, jer svojstvo učesnika ima svako lice o čijim pravima ili pravnim interesima se odlučuje. Tako, na primer, ako je u predlogu kojim se pokreće ostavinski postupak navedeno da je ostavilac ostavio određeni broj srodnika koji imaju pravo na nasleđivanje, sud je dužan da utvrdi koja su sve lica članovi određenog naslednog reda i da ta lica pozove na ročište, iako ih predlagač nije označio kao učesnike u postupku.

U parničnom postupku tužilac može povući tužbu do zaključnja glavne rasprave. Od trenutka kada se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, za povlačenje tužbe potreban je i njegov pristanak. U vanparničnom postupku predlog se može povući do donošenja prvostepene odluke, ali i posle tog momenta, sve do pravosnažnosti, pod uslovom da se povlačenjem predloga ne vređaju prava ostalih učesnika ili ako ostali učesnici na to pristanu. Ako je predlog povučen posle donošenja prvostepene odluke – prvostepeni sud će odluku ukinuti. Povlačenje predloga od strane više lica vrši se njihovom saglasnom izjavom, ako zakonom nije drukčije određeno. Ako su neki učesnici povukli predlog, a drugi nisu, oni koji su ostali pri predlogu mogu tražiti da se postupak nastavi.