Pokretanje upravnog spora i stranke

Pokretanje upravnog spora i stranke

Uvod
Strankom se označava lice na čiji zahtjev je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak, odnosno koje radi zaštite svojih prava i pravnih interesa ima pravo da učestvuje u postupku.

Upravni spor je spor o zakonitosti konačnog upravnog akta, kojim je u obavljanju upravne delatnosti rešeno o izvesnom pravu ili obavezi, odnosno neposrednom ličnom interesu fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka u kakvoj upravnoj stvari.

Pojam upravnog spora

Upravni spor je postupak o zakonitosti upranog akta koji pred sudom vode dve ili više stranaka povodom upravnog akta. U upravnim sporovima sudovi odlučuju o zakonitosti akata kojima državni organi i preduzeća ili druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih ili pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima.
Upravni spor je spor između donosioca upravnog akta, koji drži da je njegov akt zakonit, i sudjekta koji smatra da su mu tim aktom povređeni na zakonu zasnovana prava i interes ili da je njime povređena objektivna zakonitost, dakle koji drže da je taj akt nezakonit.
Podela upravnog spora
Upravni sporovi se dele prema različitim kriterijumima. Tako su poznate podele na:
1. subjektivne i objektivne
2. sporove za poništaj akta ili
3. sporove pune jurisdikcije kao i podela na opšte i posebne.

U slučaju podele na subjektivne i objektivne upravne sporove, suštinski kriterijum jeste priroda povrede prava, to jest da li je povređeno nečije subjektivno pravo ili se radi i opštoj zaštiti zakonitosti.
Prirodno je onda da subjektivne upravne sporove pokreće individualna stranka kada smatra da je uprava, donošenjem nekog akta, povredila njena prava. Objektivne upravne sporove pokreće službeno lice, javnitužilac, radi zaštite zakonitosti i opšteg interesa. U tom slučaju individualnoj stranci su upravnim aktom data neka prava koja joj nepripadaju a oštećen je opšti interes.
Kada upravne sporove delimo na sporove za poništaj upravnog akta i upravne sporove pune jurisdikcije, za kriterijum uzimamo nadležnost suda. Naime, u prvom slučaju sud ima nadležnost da poništi upravni akt kojim je prekršen zakon. U slučaju spora pune jurisdikcije, sud ima nadležnost da umesto poništenog upravnog akta donese drugi.