Porodično pravo-brak

Brak je društveni odnos koji se tokom vremena pretvorio u pravni odnos. Ne postoji definicija braka koja bi ga tačno odredila za sve društvene zajednice. Ali međutim nastoji da se odredi njegova pravna narav i neke opšti priznati predlozi o njemu. Te temeljne predloge o braku možemo povezati sa nekoliko bitnih obeležja od kojih je na prvom mestu načelo pristanka na brak, zatim monogamnost braka i trajnost braka.
Pored ta tri obeležja, brak je zajednica bračnih drugova koja podrazumeva partnerstvo i jednakopravnost u tom braku. Ova obeležja straha su strukturalna i izvan njih bračni drugovi mogu svoju zajednicu slobodno da ostvare posebno što se tiče imovinskih pitanja i raspodele dužnosti u braku i porodici. Kao neki zaključak možemo reći kako se brak može opisati kao veza muskarca i žene koji se temelji na slobodnoj odluci, koja je pravno priznata i koja podrazumeva životnu zajednicu. Institucionalno tumačenje brak shvata kao instituciju prirodnog prava kojem je priroda odredila svrhu, a time i strukturu. Shvatanje braka kao ugovor podrazumeva da pristanak na brak nije pretpostavka za njegov nastanak nego je i temelj odnosa. Za pojam braka je po zakonskoj definiciji bitna životna zajednica žene i muskarca koju pravni poredak priznaje kao pravni institut ako su zadovoljeni prpisani zahtevi u pogledu pola osoba u braku i primene pravila o sklapanju i prestanku braka.