Uslovna osuda i sudska opomena

Tema ovog seminarskog rada je uslovna sloboda i sudska opomena kao mere upozorenja, odnosno opomene među krivičnim sankcijama. Ove dve sankcije pojavile su se u krivičnom pravu uporedo sa pojavom shvatanja da kazne nemaju za cilj odmazdu prema prema učiniocu krivičnog dela i njegovo ispaštanje, već popravljanje i osposobljavanje učinioca za društveno koristan rad. Zbog toga, ako odmazda i ispaštanje nisu ciljevi koji treba da se ostvare izvršavanjem kazne, onda izvršenje kazne nije uvek neophodno.
Drugim rečima, pojavila se potreba za krivičnim sankcijama koje će se iscrpljivati samo u izricanju, odnosno u prekoru učiniocu zbog krivičnog dela koje je učinio, i upozorenju da to više ne radi, jer će u suprotnom sledeći put biti kažnjen nekom težom kaznom.