Analiza posla

UVOD

Upravljanje ljudskim resursima je jedna od najvažnijih poslovnih funkcija u organizaciji i tu sparaju razne aktivnosti. Na primer, česte promene u okruženju, globalizacija konkurencije ( podrazumevanje različitih zemalja u cilju povećanja konkuretnosti na svetskom tržištu, na svetskom nivou), prenos socijalnih funkcija sa države na određenu organizaciju ( kvalitatan tretman invalida, obolelih od side, naccionalnih manjina I etničkih grupa itd. ), povećanje prosečne starosti zaposlenika, ekomomske migracije…
Radi se o ozbiljnim I sve učestalijim izazovima koji imaju zavidan uticaj pri kreiranju upravljačkih aktivnosti.
Na nekoliko načina se razvrstavaju aktivnosti u oblasti upravljanja ljudskim resursima. Mogu se grupisati na: 1) zapošljavanje, 2) razvoj ljudskih resursa, 3) zaštita zaposlenih.
Pod pojmom zapošljavanje ulaze aktivnosti kojima se vrši analiza posla, planiranje ljudskih resursa, regrutovanje i selekcija.
Pod pojmom razvoj ljudskih resursa ulaze aktivnosti koje nastaju prilikom ocenjivanja uspešnosti rada, obuke, usavršavanja, nagrađivanja i upravljanja karijerom.
Pod zaštitom zaposlenih spadaju delatnosti koje su poveyane sa zaštitom zdravstvs, bezbednosti na radu, kolektivnim pregovaranjem i uređenjem odnosa između poslodavaca i zaposlenih.
Postoje i autori koji su zagovornici toga da navedene aktivnosti razvrstavaju na drugačiji način. Tada ih uzimaju kao aktivnosti koje se obavljaju u reonima:
a) zapošljavanja, b) razvoja zaposlenih, c) nagrađivanja i motivacije zaposlenih,
d) socijalnog partnerstva, e) zdravlja i bezbednosti na radu.
U reon zapošljavanja spadaju sledeće aktivnosti: analiza posla, planiranje ljudskih resursa, regrutovanje I selekcija; u reon nagrađivanja I motivisanja zaposlenih ulaze: strategije njihovog nagrađivanja I motivisanja; u reon socijalnog partnerstva spadaju:
kolektivno pregovaranje, uređivanje odnosa između poslodavca I zaposlenih I rešavanje kolektivnih radnih sporova; u reon zdravlja I bezbednosti zaposlenih ulaze aktivnosti namenjene zaštiti zdravlja I bezbednosti na radu.

2. ANALIZA POSLA

Analiza posla je specifična delatnost kojom menadžeri treba u kontinuitetu da se bave.Ovom aktivnišću se zasnivaju ostale upravljačke sposobnosti.Najbitnija tačka upravljanja ljudskim resursima nalayi se u poslovima koji se obavljaju u organizaciji. Oni su vremenom promenljivi I prilagodniji, a uz njih se menjaju I zahtevi koje zaposleni treba da ispune. Odgovori pojedinaca n ate zahteve se razlikuju jer ne odgovara svima isto. Tu bitnu ulogu igra stepen profesionalnih ambicija, očekivanja I individualnih potencijala koji su zastupljeni kod pojedinaca. Analiza posla u osnovi predstavlja odgovor na četiri pitanja: 1. Šta radnik radi?; 2. Kako radnik radi?; 3. Zašto radnik radi?; 4. Koje su psihofizičke osobine neophodne za uspešno obavljanje posla? Sve informacije dobijene u procesu analize radnog mesta mogu se grupisati u dve teorije:
1.Informacije o sadržaju posla: karakteristike I način obavljanja određenog posla
2. Informacije o izvršiocu posla: profesionalni profil ( potrebna znanja I veštine koje su neophodne za uspešno obavljanje poslova u kompaniji) I psihološki profil ( intelektualne sposobnosti, karakteristike ličnosti I interesovanja koja su neophodna za uspešno obavljanje nekog posla).

Procesu prilagođavanja uporedu moraju biti podvrgnuti I znanja, veštine, vrednosni stavovi I drugi potencijali zaposlenih. U prošlosti posvećivanje pažnje ovim pitanjima nije bila praksa za razliku od današnjih vremena. U organizacijama postoje radna mesta koja treba popuniti. Dužnosti koje će se obavati na nekom random mestu I profile ljudi koji će te poslove obavljati određuju se analizom posla. Podaci vezani za aktivnosti I zahteve za određeni posao su rezultat analize posla. Ti podaci koriste za izradu opisa radnog mesta I specifikacije posla.
Analizu posla najčešće vrši supervisor ili stručnjak za ljudske resurse. Podaci se tiču vršenja dužnosti koje se obavljaju ( čišćenje, prodaja, podučavanje ili slikanje). Na osnovu rezultata jednog istraživanja dolazi se do zaključka da podaci koji su u sklopu analize posla saopštili zaposlenici najmanje pouzdani, ali zato podaci koje su sklopili I saopštili stručnjaci za analizu posla su najčešće najpouzdaniji.