Anksioznost

Uvod

Reč “anksiozan” vodi poreklo od latinskog “anxious”. Kod nas je preuzeta iz engleskog jezika, a doslovni prevod sa engleskog znači: biti zabrinut, biti uznemiren, uplašen. Strah ima korisne funkcije. Filogenetski- priprema jedinku da pobegne ili da se bori. Razlika izmedju adaptivne i patološke anksioznosti: adaptivna anksioznost mobiliše psihičke potencijale u cilju rešavanja problema a patološka anksioznost parališe jedinku- ne postoji strah u odnosu na neki definisani objekat-slobodno lebdeći strah. Anksioznost je uvek praćena fiziološkim manifestacijama: subjektivni doživljaj, ponašanje, telesna reakcija, kognitivna manifestacija – razmišljanje o opasnosti. Izražena je somatska komponenta-prenadražen simpatikus, pojačano lučenje adrenalina i noradrenalina. Dolazi do situacije bekstva ili borbe: izoštrava se vid kad postoji opasnost; dugotrajna akomodacija – nejasan vid, magla; redukcija lučenja pljuvačke koja se presumerava u krv; suva usta i teškoća u gutanju.
Disajni putevi postaju širi da bi se pluća bolje snabdevala kiseonikom, kod bolesnika je posledica da teško diše; gubitak daha-pluća rade intenzivno-nemamo kiseonika; ubrzan rad srca-tahikardija; dolazi do naglog oslobodjavanja glukogena, sećera iz jetre u krv; rad digestitivnih organa se inhibira; koža se znoji pojačano; krvni sudovi kože se skupljaju-kontrahuju, krv se usmerava u telo pa nastaje bledilo lica ; mišići se kontrahuju što dovodi do bolova i drhtavice mišića , nastaje gubitak kalcijuma i javlja s trnjenje prstiju, ruku, nogu; vrtoglavica i nesvestica.
1.Šta su to anksiozni poremećaji?
Osobe sa anksioznim poremećajima doživljavaju prekomernu zabrinutost i napetost koja dovodi do toga da oni ili izbegavaju situacije koje mogu dovesti do pojave simptoma, ili razvijaju prinudne rituale koji smanjuju anksioznost. Svako od nas oseća zabrinutost u pojedinim situacijama, ali osobe sa anksioznim poremećajima imaju preterana i nerealna osećanja koja utiču na njihove živote, odnose sa ljudima, postignuća u školi ili na poslu, društvene aktivnosti i rekreaciju.
Mnoge osobe, iz različitih razloga, ne leče svoju anksioznost; one mogu smatrati da su simptomi blagi, ili čak normalni, ili pak simptomi sami po sebi mogu uticati na to da se traži pomoć. Anksiozni poremećaji se efikasno leče.
1.1 Simptomi anksioznih poremećaja:
1. intenzivna i dugotrajna osećanja straha i nelagodnosti koja se pojavljuju nevezano za neku stvarnu pretnju ili opasnost
2. osećanja straha i nelagodnosti koja utiču na normalno svakodnevno funkcionisanje
1.2 Koliko su česti anksiozni poremećaji?
Podaci iz jedne zapadne zemlje sa 25 miliona stanovnika govore da kombinovani anksiozni poremećaji zahvataju 12% građana: 9% muškaraca i 16% žena tokom jedne godine. Kao grupa, anksiozni poremećaji su najčešći od svih mentalnih poremaćaja.