Najčešći uzroci delinkventnog ponašanja mladih

1.    Uvod

O pojmu maloletničke delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U početku se maloletnička delinkvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između delinkvencije i kriminilateta.
Imajući u vidu aktuelnost ove teme, te dostupnost informacija i literature u radu ću nastojati da prikažem osnovne informacije na ovu temu kako bi čitaoci ovog rada bili upoznati o osnovnim uzrocima i  razlozima maloletničke delinkvencije. Pojam delinkvencija ( delinque – pogrešiti, činiti kaznena dela), obuhvata teže obike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja sa izuzetkom ubistva, kao što su krađa, pljačka, huliganstvo, namerno izazivanje požara, nanošenje šteta, razbojništvo, prestupništva, devijantna ponašanja, krađa i vožnja automobila, motora, itd.

2.    Ličnost maloletnika

U izučavanju karakteristika ličnosti i ponašanja dece i maloletnika, treba imati na umu da se radi osobama koje su u psihičkom, fizičkom i društvenom  razvoju. Posmatrajući vremenski tok ova tri segmenta razvoja ličnosti, može se uopšteno reći, da se prvo završava fizički razvoj,  sledi ga psihički, dok socijalni razvoj može biti najsporiji. Ovaj životni period u sociološkom smislu, definiše se kao stadijum u kome čovek nije više u ulozi deteta, a još nema ni ulogu odraslog čoveka. To je period velikih i značajnih tenzija u kojem se napušta detinjstvo, da bi se stekla zrelost i nov socijalni položaj. Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je period života u kome se pojedinac suočava sa različitim problemima i zadacima koji se pred njim  postavljaju. To je ujedno i najintezivniji emotivni period koji je obeležen sticanjem znanja i usvajanjem različitih navika, sudova, vrednosti i stavova. „ Naučna saznanja o razvoju ljudske ličnosti ukazuju da se taj razvoj iako kontinuelan, odvija kroz određenjene stadijume koja karakterišu odgovarajuća biopsihička i socijalna svojstva ličnosti. Maloletništvo je jedno od tih stadijuma, specifično je po mnogo čemu u odnosu na kasnije starosno doba. To doba poznato kao doba puberteta ili adolescencije, ima niz biopsiholoških i socijalnih karakteristika. U biopsihološkom ponašanju maloletnika to je period naglog telesnog razvoja ličnosti što se odražava i na način ponašanja maloletnika, uglavnom izraženog u lenjosti i tromosti, osećaju umora i usporenim reakcijama na spoljašnje događaje. U tom periodu dolazi do jačeg izražaja i fiziološke promene, praćene sa prvim osećajima za polni nagon tj. sa  prvim polnim kontaktima. Za ocenu intektualnih i voluntarističkih sposobnosti maloletnika, najznačajniji su psihološki procesi koji se javljaju u stadijumu puberteta. Dok anatomski i fiziološki razvoj imaju određeni kontinuitet, psihološke promene su nagle i burne, i upravo one dovode do onog stanja koje se naziva „ krizni periodom“ u razvoju ličnosti“.   Smatra se da u našem podneblju da se detinjstvo završava sa jedanaestom godinom života, odnosno da pubertetska faza kod devojčica počinje od jedanaeste do trinaeste godine , a kod dečaka od dvanaeste do četrnaeste godine, s tim da pubertet kod devojčica traje od trinaeste do šestaenste godine, a kod dečaka od četrnaeste do osamnaeste godine života. Sa tim je završeno samo biološko sazrevanje, a neophodno je voditi računa o svim aspektima razvoja mladog čoveka u određenom društvenom kontekstu. Maloletnici nisu biološki, psihološki i socijalno zrele osobe, to je doba brzih i naglih promena, , a povezano je i sa menjanjem društvenog statusa u porodici, školi i društvu uopšte. U ovom periodu fizička snaga dotiže svoj vrhunac. Upravo zbog višeznačno neizgrađene ličnosti maloletnici su posebno podložni raznovrsnim uticajima koji mogu razvoj i ponašanje usmeriti u antisocijalno i asocijalnom smeru. Prelazak iz detinjstva u mladalaštvo ili pretvaranje deteta u odaraslu osobu, praćeno je brojnim promenama u svim aspektima života. Telesnim promenama dečije telo počinje se pretvarati u telo odraslog čoveka,  mladi čovek počinje logički da razmišlja, a u socio-emocionalnom razvoju se, takođe dešavaju značajne promene kao što su: da se mladi ophode prema roditeljima sa većom nezavisnošću, prema društvu sa većom angažovanjem, a prema sebi i prijateljima sa većom bliskošću. Socio-emocionalni razvoj pomaže mladima da na kraju dostignu zrelost i status odraslog čoveka. Brojni aspekti socijalno-emocionalnog razvoja mogu se najbolje sažeti i razumeti u tinejdžerskom dobu kad da postavljaju sebi pitanjau obliku identiita : „ Ko sam ja?“ ili „ Šta ću biti?“.