Narkomanija

UVOD U MENTALNU HIGIJENU

Mentalna higijena predstavlja skup svih mera i tehnika usmerenih na sprečavanje mentalnih poremećaja i unapređuje mentalno zdravlje.
Ona se pre svega bavi sprečavanjen duševnog poremećaja, slomova i drugih bolesnih stanja ispoljenih u ponašanju čoveka prema samom sebi i drugim ljudima.
Ljudsko ponašanje je uslovljeno biološkim i socijalnim faktorima.
Biološki faktori su određeni biološkim nasleđem koji se ispoljavaju u određenom bioliškom faktoru.
Socijalni faktori se određuju socijalnim nasleđem koji se ispoljava u određenim socijalno-psihološkim strukturama.
Pod socijalnim nasleđem podrazumevamo sumu iskustva i idejno političkih, kulturnih i drugih znanja.
Socijalno nasleđe je ono što svaki pojedinac prima kao deo prošlih generacija bez potrebe da on to sam ponovo otkriva.
Na biološkim nasleđima podrezumevamo one osobine koje se nasleđuju od svojih predaka.To je ono što se odnosi na genetsko nasledje.
Mentalna higijena ima zadatak da spreči dejstvo onih štetnih činilaca koji doprinose pogrešno i nepoželjno funkcionisanje ličnosti i rušenje njene unutrašnje strukture što se ispoljava u raznim duševnim poremećajima.
Po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji mentalno zdravlje predstavlja zdrave i zrele ličnosti, da stvaraju harmonične odnose sa drugim ljudima.

Prema koncepciji Svetske zdravstvene organizacije mentalna higijena predstavlja ona nastojanja i tehnike usmerene ka sprečavanju mentalnih poremećaja.

Narkomanija
Šta je zavisnost od droge?
Tačna definicija narkomanije, to jest zavisnosti od droge je prilično teška. Pogotovo što razne ljudske kulture različito vrednuju zloupotrebu ovih sredstava.
Danas posedovanje, gajenje i trgovina opojnim drogama predstavlja krivično delo. Interesantno je napomenuti da se samo uživanje (nakon unošenja u organizam) ne smatra krivičnim delom ni u jednoj državi. Uprkos svim teškoćama u definiciji, danas smatramo da zavisnost od droge označava takvo psihičko i fizičko stanje organizma i karakteristične poremećaje ponašanja koji se javljaju nakon uzimanja duže vremena određene droge. Karakteristična je za ovo stanje nesavladiva glad za drogom, neodoljiva unutrašnja prisila za nabavku i korišćenje novije doze, stalni rast individualne potrebe za drogom i fatalne štetne posledice.

Za definiciju zavisnosti od droge korisno je upoznati sledeće tri pojave:
– tolerancija
– telesna zavisnost
– psihička zavisnost

Tolerancija

Tolerancija je u stvari sposobnost podnošenja. Tolerancija na opojna sredstva se uvek pojavljuje nakon kraćeg ili dužeg uzimanja droge. Za ovo nije dovoljno neredovno i povremeno unošenje droge u organizam. U takvim slučajevima mogućnost pojave tolerancije je manja, a s tim i mogućnost da se razvije navika i zavisnost.
Suština tolerancije ili sposobnosti podnošenja droge je u tome da količinu unešene droge treba stalno povećavati, da bi se postigao željeni efekat. Osnova svega ovoga je sposobnost ćelija i metabolizma da prihvati ili ne, ugradi u svoju funckiju ili ne, drogu, bez koje u buduće više nije u stanju da funkcioniše. Prisustvo ili odsustvo ove sposobnosti odlučuje o tome da li će se pojaviti ili ne tolerancija, a kasnije zavisnost.

Telesna zavisnost
Suština telesne zavisnosti je prilagođavanje organizma na uzimanje droge, karakteriše se pojačanom tolerancijom, sa jedne strane, a sa druge strane pojavom simptoma apstinencije, ukoliko osoba ne može da unosi nove količine opojnih sredstava. Ukoliko dolazi do nemogućnosti unošenja droge neizbežno se pojavljuju apstinencijalni znaci. Oni se manifestuju u obliku karakterističnih i dobro primetnih telesnih znakova. Kakvi su ti znaci i na kojem organu se manifestuju, zavisi od vrste unošene droge.