Bezebdnost saobracaja – Kruzni tokovi

Uvod

Bezbednost saobraćaja odnosi se na saobraćaj i saobraćajnu delatnost.Saobraćajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili saopštenja.Saobraćajna delatnost je postala posebno značajna za čoveka, sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlađe kameno doba).Naime, tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto veće količine hrane, značajnog broja ljudi, odnosno saopštenja..Pojavila se potreba za ,,saobraćajem“- za saobraćajnomdelatnošću.Zato se pojava saobraćajne delatnosti vezuje za mlađe kameno doba – neolit.
Pronalazak vatre je omogućio veću pokretljivost ljudi i nomadski život i u hladnijim predelima.Pojava zemljoradnje uvećala je potrebe za saobraćajem.Porasle su količine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja, sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje.Sa druge strane. Porasla su i rastojanja prevoza, jer su se ljudi nastanjivali na duže vreme oko mesta proizvodnje.
Saobraćaj nije isto što i saobraćajna delatnost i može se definisati na različite načine.Saobraćaj je samostalna ljudska delatnost čiji je cilj promena položaja ljudi, stvari ili saopštenja.Saobraćaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treće velike podele rada.Danas sve češće govori o transportnoj (saobraćajnoj) industriji (privredi), čime se skreće pažnja na ekonomski smisao saobraćaja.
Saobraćaj je organizovano kretanje saobraćajnih jedinica saobraćajnim putevima.U ovoj definiciji sadržani su osnovni elementi saobraćaja: saobraćajni put, saobraćajna sredstva i organizovanost (uređenost).Saobraćajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraćaj. U drumskom saobraćaju to su drumska prevozna sredstva – vozila, u železničkom saobraćaju to su lokomotive i železnička kola – vagoni, u vazdušnom saobraćaju to su avioni, letelice i baloni, a u vodnom saobraćaju to su brodovi, čamci i druga plovila.
Saobraćajni put je deo prostora koji se, prvenstveno, koristi za kretanje saobraćajnih sredstava.To su magistralni, regionalni i lokalni putevi (drumski saobraćaj).Saobraćaj je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog životnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i saobraćaj), čiji je cilj povezivanje ostalih funkcija,(uz što manje efekte).Dakle, saobraćaj je egzistencijalna funkcija.Bez saobraćaja nije moguće funkcionisanje i trajan opstanak životnog prostora.Saobraćaj nije sam sebi cilj.

Saobraćaj je mnogo doprineoukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od važnijih elemenata ovog razvoja.Međutim, štetne posledice saobraćaja prete da omalovaže i znatno umanje koristi od saobraćaja.Kao najznačajnije štetne posledice saobraćaja danas se ističu: zagađivanje okolinom bukom, zagađivanje okoline izduvnim gasovima i otpadnim materijama, iscrpljivanje prirodnih resursa, nastradali u saobraćajnim nezgodama(lakše i teže povređeni i poginuli), materijalne štete, gubici i troškovi saobraćajnih nezgoda i socijalno zagađivanje međuljudskih odnosa izazvano saobraćajem, a posebno saobraćajnim nezgodama.Bezbednost saobraćaja je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem štetnih posledica saobraćaja i metodama njihovog smanjivanja.
Aktivna bezbednost saobraćaja odnosi se na sprečavanje nastanka saobraćajnih nezgoda, tj smanjivanje rizika (verovatnoće) da se desi nezgoda.Merama aktivne bezbednosti saobraćaja postiže se smanjivanje broja saobraćajnih nezgoda.Pasivna bezbednost saobraćaja se odnosi na smanjivanje štetnih posledica saobraćanih nezgoda koje su se dogodile.Dakle, cilj pasivne bezbednosti saobraćaja nije smanjivanje broja nezgoda, već smanjivanje šansi da posledice nezgode budu veće.Pasivna bezbednost saobraćaja dolazi do izražaja onda kada se dogodi saobraćajna nezgoda.Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobraćaja smanjuje se broj nezgoda i veličina njihovih posledica.
Drumska vozila se kreću hrapavim površinama, a njihovi točkovi su hrapavi.Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veće nego u vodnom saobraćaju i 3,4puta veće nego u šinskom saobraćaju).Sa druge strane, vozne jedinice se kreću nezavisno.Iz ovih osobina proističe niz prednosti i nedostataka drumskog saobraćaja:

•     drumski saobraćaj je pravi transport ,,od vrata do vrata“.Najčešće ne zahteva presedanje, već, u kombinaciji sa pešačenjem, zadovoljava potrebe za putovanjem,
•     drumski saobraćaj je vrlo elastičan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuđena mreža drumskih puteva), u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobraćaju) i u pogledu korisnika (praktično svaki čovek može biti korisnik bilo kao vozač, biciklista, gonič stoke, pešak itd.),
•     drumski saobraćaj je prilagodljiv korisniku u pogledu količine prevoza, vremena polaska, mesta polaska, putanje, mesta dopreme, brzine kretanja itd,