Korupcija (uzroci,posledice i mere za prevazilaženje)

Korupcija  (uzroci,posledice i mere za prevazilaženje)

1.UVOD

Iskustvo u  proteklih petnaest godina pokazuje da su još od rušenja Berlinskog zida korupciji izložena posebno društva u tranziciji. Korupcija je  takođe dugo prisutnu i u srpskom društvu. Zvuči cinično, ali je činjenica da svi slojevi društva, pripadnici različitih slojeva društva, različitih zanimanja, političkih i verskih opredelenja, imaju negativan vrednosni i moralni stav prema korupciji i tretiraju je kao veliko društveno zlo. Naravno, oni koji su na vlasti znatno tiše i ređe govore o korupciji, nastojeći da umanje ili prikriju njene razmere i društvene posledice. Sve to uslovljava da se danas korupcijom bave SVI. Danas ljudi postavljaju pitanje: da li je korupcija sastavni deo naših života i da li postoji drugi izbor? Tražeći odgovor mora se sagledati pojava korupcije u istorijskoj perspektivi, tako da se dobija nesporan polazni odgovor. Korupcija nije naša tvorevina i sve ono što se danas događa na tom planu, u suštini je repriza svega onoga što se događalo u prethodnim epohama i savremenom dobu. Ne postoji tačan podatak ko je i kada prvi učinio akt korupcije, ali je zato sigurno da nema epohe  u istoriji ljudskog roda, društvenog uređenja, države, organizacije, u kojoj se korupcija u većem ili manjem stepenu nije pojavila.
Postoje određena pravila kada je reč o korupciji. Prvo od tih pravila je: što je nivo korupcije veći, to je društvo ekonomski zaostalije i siromašnije. Postoji i pravilo da što je društvo otvorenije i demokratskije, to je nivo korupcije manji. Prateći sa tog aspekta tok ljudske istorije, može se reći da u najautokratskijim društvima, zasnovanim na apsolutnoj, neograničenoj i nekontrolisanoj vlasti pojedinca, korupcija ne postoji bar za tog prvog – apsolutnog vladara. Ona nije potrebna jer njemu inače u   takvom sistemu pripada sve. Postavlja se pitanje da li se takav sistem može definisati kao sistem apsolutne korupcije. Korupcija je izuzetno stara društvena pojava. Kao pojava, ona ima svoje šire i uže značenje.Pod širim značenjem podrazumeva se društveni aspekt tretiranja pojava, dok svojim užim značenjem obuhvata krivično – pravni aspekt.
Korupcija je pojava koja ima multiplikativni negativni efekat na privredu jedne zemlje. Naime ona utiče na nepoverenje stanovništva u rad državnog sektora, pad kako domaćih, tako i stranih investicija, povećanje siromaštva, i pad životnog standarda. Zbog posledica koje korupcija izaziva ona postaje nepodnošljiva smetnja u razvojuu medjunarodnih ekonomskih odnosa i vrlo negativno utiče na privredni rast i razvoj jednog društva.
Izvestan nivo korupcije je neminovnsot u svakom društvu i ona se ne može potpuno likvidirati, ali je moguće suzbijati je i smanjiti njen nivo. To podrazumeva postojanje strategije borbe protiv korupcije na svim poljima.

Treće, korupcija i su se potvrdilli kao smrtni neprijatelji ravnopravne i časne tržišne utakmice, na kojoj se temelje sva moderna, ekonomski razvijena, društva današnjice.

  2.Definicija pojma korupcija

Korupcija (lat.  corruptio) = pokvarenost, kvarnost, izopačenost, razvrat, potkupljivanje, podmićivanje, potkupljenje, podmićenje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; krivotvorenje (spisa, mere, tega i sl.).
To je stanje koje se uslovno može nazvati kleptokratijom. Svi uticajni faktori društva udružuju se u krađi javnog dobra,  čine jednulopovsku oligarhiju.
Korupcija spada u pojmove kojima je teško u potpunosti odrediti sadržaj budući da se njeno značenje mijenja u različitom vremenskom, društvenom i političkom kontekstu. Uopšteno, pod korupcijom se podrazumeva zloupotreba javne službe radi lične koristi.
Postoje međutim određene razlike u određenju koje naglašavaju složenost fenomena korupcije. Klasično shvatanje korupcije u političkom smislu polazi od ideje da je korupcija izraz kvarenja moralnih vrednosti društva ( Aristotel, Makjaveli ). Korupcija je patološka pojava u kojoj vladajuća politička klasa lični interes stavlja iznad interesa političke zajednice. U takvom pristupu korupcija se osuđuje kao nemoralna i štetna po političku konstituciju društva. Politička legitimizacija temelji se na činjenici da nosioci političkih funkcija funkcija zastupaju interese celine političke zajednice, da ne preferiraju lični ili grupni interes.
Pojavom modernog i demokratskog društva sve se više ističe sistemska disfunkcionalnost korupcije.Ona se ne smatra više samo moralno štetnom već jednim od uzroka disfunkcionalnosti države. Korupcija je , dakle, ponašanje koje je devijacija od normalnog obavljanja javne dužnosti radi lične koristi , ona je kršenje normi radi ostvarenja ličnog interesa. Takvo ponašanje uključuje delatnosti kao što su: podmićivanje, nepotizam, i zloupotreba položaja za ličnu korist. Korupcija se takođe posmatrati kao posebna situacija razmene u kojoj javni službenik smatra svoj položaj izvorom prihoda.
U pravnom smislu korupcija se definiše na različite načine. Standardno određenje je odredba prema kojoj je korupcija akt ili propust u obavljanju svojih dužnosti od strane javnog dužnosnika ili osobe koja vrši javnu funkciju u svrhu dobijanja nezakonite pogodnosti za njega ili treću stranu.
U novije vrijeme posebno je naglašena ekonomska analiza kako fenomena tako i posledica korupcije. U tom smislu korupcijom sa smatra nastojanje da se radi lične koristi maksimizira prihod od službe, što kao direktnu posledicu ima poremećaj u uslovima tržišne utakmice i ukupne racionalnosti ekonomskog ponašanja. Korupcija je dodatni transakcioni trošak jer unosi neizvesnost kod izbora alternativa te zato izaziva neizmerne štete po efikasnost države.