Oblici saznanja sveta

UVOD

U ovom radu obradićemo sve oblike saznanja sveta koji su prisutni u sociološkoj nauci. Pre svega definisaćemo nauku kao oblik saznanja, ali u okviru oblika saznanja pomenućemo one najvažnije oblike i podele unutar istih. Takođe, govorićemo i o podeli socioloških teorija, podeli na klasične i savremene i pomenuti većinu njih, kao i njihove glavne predstavnike.
Možemo reći da se društveni život ljudi odvija između nestabilnosti, neizvesnosti, haosa, rata i izvesnosti, stabilnosti, poretka, mira. Nauka koja pokušava da na sistematski i metodicki nacin opiše, imenuje, klasifikuje, analizira, objasni i razume svekoliku složenost društvenih odnosa, ustanova i vrednosti, naziva se sociologija. Njeno polje proučavanja određuju sami sociolozi i kreću se od problema celine društva do problema u malim društvenim grupama.Pored proučavanja društva u celini, sociologija proučava i pojedine društvene pojave (događaje), odnose između društvenih grupa, društvene institucije i delatnosti i utvrđuje ono što je opšte u pojavi.
Naime, pojam sociologije je širok, istraživanja na bazi dosadašnjih saznanja je mnogo, a mi ćemo se dotaći pojedinih i obrazložiti ih u daljem radu.

1.    Oblici saznanja

Na osnovu ova dva suprotstavljenja pogleda na karakter predmeta sociologije proističu i različiti ciljevi koji se pred nju postavljaju. Pozitivisti smatraju da je krajnji cilj sociologije objašnjenje društvenih pojava. Objasniti neki pojedinačni događaj, proces ili zakon znači dati odgovor na pitanje zašto. S druge strane antipozitivisti smatraju da je krajnji cilj sociologije ne objašnjenje već razumevanje društvenih pojava. Antipozitivisti zastupaju i treću varijantu ovog shvatanja. Naime, u osnovi, ne dovode u pitanje mogućnost da u svetu koji nas okružuje, bilo da je reč o prirodi ili društvu, postoje određene zakonitosti, ali dovode u pitanje ljudsku sposobnost da te pravilnosti uoči. Prema tome, svi pokušaji da se statističkim metodama mere ispoljavanja različitih oblika ljudskog ponašanja nisu ništa drugo nego specifična i lingvističke kategorije koje prema svom nahođenju stvaraju različite grupe ljudi. Najviše što sociolozi mogu učiniti jeste da odgovore na pitanje zbog čega različiti pojedinci ili grupe ljudi istu pojavu različito definišu.
● 1. Nauka – podrazumeva ljudsko saznanje o prirodi, čoveku i društvu koje relativno odgovara objektivnoj stvarnosti.
● 2. Zdrav razum – sadrži neke osnovne istine o svetu i životu do kojih se dolazi neposrednim životnim iskustvom.
● 3. Religija – nastaje iz iskustva i iskušenja ljudske egzistencije, iz osećanja nesigurnosti i nemoći čoveka pred silom i nasiljem, bolešću i smrću – usled egzistencijalne strepnje. Kao takva, ona predstavlja važan činilac psihičke ravnoteže i izbavljenja, spasa od jednog nesrećnog i neizvesnog života. Njena dva osnovna elementa su: značaj svetog, koje jeomeđeno božanskim duhom, tajnovitošću, željom za približavanje savršenstvu, verovnje u nadprirodno poreklo sveta (u tvorca i spasenje) kao univerzalno stanje mira i večnosti.
● 4. Ideologija – pored lažnih i pristrasnih stavova sadrži i istinite iskaze o društvenoj stvarnosti.
● 5. Umetnost – preko vrednih umetničkih dela otkriva mnogo dublje istine o životu, svetu i nama samima nego što to čini nauka.
Naučno mišljenje, odnosno naučna analiza jeste složena aktivnost koja mora da bude zasnovana na principima logike. To znači da se ono mora da temelji na naučnoj teoriji i da uključi postupke empirijske verifikacije – provere.