Sekte

1. POJAM SEKTE

Reč „sekta” potiče od latinske reči „sequi”, što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organizovana religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama i koje sa sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije .

Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po rođenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak može biti, kod nekih sekti, da roditelji uključuju svoju decu od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice uključuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i načinom života (često zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). Život u sekti podrazumeva čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U nekim sektama se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja sekti. Iz sekte se teško izlazi, čak i kada se pripadnik na to odluči.

2. UZROCI NASTANKA SEKTI

Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruženju i društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom crkve i tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan čovekov život da se mešaju u sve oblasti čovekovog ličnog i društvenog života i aktivnosti.

Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca – emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene želje, teškoće i teskobe u svakodnevnom životu.

Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom – mogu biti čest uzrok odlaska u sekte koje nude “toplinu” i zajedništvo.

Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja, prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih očekivanja za koje se ne mogu naći odgovori i uteha usvakodnevnom životu.

Potreba za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u rukovođenju zajednicom, za potčinjavanjem i služenjem autoritetu.

Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti jedan od uzroka.

Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da formiraju grupu uz čiju će pomoć “napakostiti” sredini koja ih nije prihvatila, ili se “revanširati” nekom stvarnom ili umišljenom subjektu koji je prepreka njihovom delovanju. Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi način hendikepirane osobe.

Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština vođe (tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike. Reč je o njegovoj “harizmi”, izgledu (“imidžu”), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i široj okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno): deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično.