Sociolosko ucenje Maks Vebera

UVOD

Maks Veber (1846-1920) je nesumnjivo izvršio najpresudniji uticaj na razvoj sociologije, naročito na onaj njen mali deo koji bi se, nasuprot kritičkoj, mogao nazvati sistematskom orijentacijom. Zadatak sociologije je da istražuje značenje ljudskog ponašanja. Veber razlikuje četiri osnovna tipa čovekovog delovanja:
1.    Ciljano racionalno- koje znači da pojedinac racionalno predstavlja ciljeve i bira sredstva za njihovu realizaciju,
2.    Vrednosno- racionalno, gde pojedinac pored racionalno usmerenih ciljeva, ipak, opredeljuje se i deluje prema vrednosnim kriterijumima,
3.     Tradicionalno, determinisano tradicionalnim vrednostima, navikama i običajima,
4.    Afektivno delovanje obuhvata široku lepezu mogućih tipova delovanja od emotivnih postupaka do oslobađanja od unutrašnjih tenzija.
Veber je ostavio veliki uticaj kako na filozofiju, tako i na sociologiju i dao neke od najboljih odgovora vezanih za različite sfere života, religiju, društvo itd.

Maks Veber je rođen 21. aprila 1864. u Erfurtu (nemačka savezna država Tiringija), sin je nacionalno- liberalnog političara. Bio je student pravne nauke ali pored svega je studirao nacionalnu ekonomiju i istoriju u Hajdelbergu, Berlinu i Getingenu. Godine 1889 stiče titulu doktora nauka na Univerzitetu u Berlinu. Pored studija je poceo da radi kao mladi advokat.
On je bio nemački pravnik, ekonomista, istoričar, sociolog i političar, i znatno je uticao na sociologiju kao zasebnu celinu. Umro je 14. Juna 1920. Godine u Minhenu.

1.    DELA MAKS VEBERA

•     1905. Protestantska etika i duh kapitalizma (1905) – verska revolucija (protestantska reformacija) bila je glavni činitelj u nastanku kapitalizma
•     1908.  Počeo je da radi na kapitalnom delu „Gospodarstvo i društvo“, objavljenom po smrti 1922. godine
•     1918. Nauka kao poziv, a 1920. Politika kao poziv, dva predavanja održana na poziv studentske zadruge na minhenskom univerzitetu
•     1920. Sociologija religije (obuhvata novo izdanje Protestantske etike, studije o sektama u Americi, religiji u Indiji i Kini i o starom židovstvu)