Jedrilicarstvo

1.0.Uvod
Sportsko jedriličarstvo je letenje letelice teže odvazduha nepokretnih krila, bez motora, a sposobne za jedrenje. Letelice koje su opremljene s izvorom snage sposobnim da se ponovno pokreću u letu zovu se motorne jedrilice.
Let jedrilice počinje poletanjem, a završava sletanjem, s tim da let nastupa nakon otkačivanja. Let jedrilice se ocenjuje nekompletnim ako se dogodi nesreća za vreme leta kao što je pogibijačlana posade unutar 48 sati nakon nesrećeili ako koja osoba napusti letelicu u letu.
Već dugi niz godina nebo paraju letelice koje svojom konstrukcijom I majstorstvom pilota nastoje najbolje iskoristiti uslove atmosfefe u kojoj lete.Upravo zbog toga nas odusevljavaju jer u vecini slucajeva,bez podrske mocnih motora savladavaju superiorni zakon gravitacije I pruzaju neopisiv uzitak srecniku u cockpit.

Naravno,rec je o jedrilicama,vitkim,elegantnim letecim objektima,pravim znalcima u korisćenju onoga sto priroda,tj. atmosfera nudi.Iako je u novije vreme veliki broj jedrilica motorizovan,u osnovi su to letelice koje se posredstvom snage nekog drugog izvora podizu u vazduh I tada koriste povoljne uslove vazdušnog strujanja.

To im je omoguceno pre svega konstrukcijom koja podrazumeva veoma malu težinu,upotrebu lakih materijala,karakteristična aerodinamička koncepcija (krila velikog raspona kratke tetive,tj. v   elika vitkost: specifični aeroprofili,upravljačke povrsine I dr.).Kako se radi o maloj masi jedrilice,vrlo važnu ulogu igra uravnotežavanje jedrilice pa nije preterano reci da I nekoliko kilograma igra veoma važnu ulogu.
Kakos u jedrilice deo vazduhoplovne porodice ,normalno je da I za njih važe strgo propisana pravila kako bi se u tom segmentu postigla maksimalnog sigurnost. To je osobito važno jer su jedrilice sportsko-rekreativne namere pa po mnogima predstavljaju prvi kontakt I iskusto u letenju.

2.0. Razvoj vazduhoplovnog  jedriličarstva kao posebne grane

Istorija sportskog vazduhoplovnog  jedriličarstva  datira mnogo pre avijacije.Još krajem 19 veka javljaju se prvi pokušaji  leta na spravama težim od vazduha.Osnivačem se smatra Oto Lijental koji jeda prve naučne radove i koji je 1981. godine ostvario bez upotrebe motora,prvi let sa spravom težom od vazduha. Kao posebna vazduhoplovna disciplina izdvaja se od motornog letenja 1903. godine,tačnije posle ostvarivanje prvog leta na motorni pogon.Do I svetskog rata na razvoju jedrličarstva radili su samo pojedinci,kasnije to preuzimaju aero klubovi i druge organizacije koje su uglavnom bile studentske. Tako se u Francuskoj osniva društvo sa specijalnim istraživanjima jedriličarstva.
Za vreme prvog svetskog rata razvoj jedriličarstzva stagnira u svim zemljama.Stvarni  razvitak počinje tek posle prvog svetskog rata.U Nemačkoj je Versajskim ugovorom o miru bilo zabranjeno da poseduje vojno vazduhoplovstvo,a bio je ograničen i rad civilnog vazduhoplovstva,tako da se oni okreću jedriličarstvu.Centar za jedriličarsto bilo je brdo na Rhonu,gde se održavaju i prva takmičenja.Tu se 1925. godine osniva i udruženje za razvoj i istrživanja na polju jedriličarstva,koje je sadržavalo pet sekcija:vazduhoplovno-tehničku,aerodinamičku,pilotažnu,metereološku i za eksperimentalne letove. U SAD se 1928. godine osniva prva jedriličarska škola u Cape Codu,državi Massachusets,a 1932  godine osniva se jedriličarsko udruženje u Elmire,država Nework. U Poljskojpored udruženja  osniva se i institut pri Politehnici u Lavovu,u čijem se aerodinamičkom tunelu vrše ispitivanja  modela jedrilica i aeroprofila.
Za Jugoslaviju podaci datiraju od 1909. godine kada se Oskar Ržiha iz Maribora digao svojom jedrilicom sa brda Urban i poleteo 600m. Posle prvog svetskog rata 1923. godine prve jedrilice su gradili inžinjeri Miki i Fizir i entuzijasti Hosu i Tišma. Međutim tek 1930.godinepočinje organizovani razvitak sportskog  jedriličarstva,kada je fabrici aviona ikarus u Zemunu osnovana jedriličarska grupa. Od 1931-1932 osnivaju se prve jedriličarske škole u Pinosavi kod Beograda i na Pohorju. Jedriličarstvo se razvija zahvaljujući velikom zalaganju pojedinaca kao i minimalnoj pomoći koji su pomogli izgradnju jedrilica.
Posle I svetskog rata dolazi do razvoja i na međunardnom planu. U Nemačkoj 1930. godine osniva se internacionalna komisija za studije bezmotornog letenja čiji zadatak bio usavršavanje jedrilica u tehničkom pogledu i razvoj jedrenja .Bilo je ukupno 16 članova,među kojima je i Jugoslavija. Osniva se i jedriličarska komisiji pri međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji (FAI),za organizovanje međunarodnih takmičanja. Pored  ove dve navedene komisije,osnivanju se i mnogo druga udruženja za međunarodnu saradnju.
Zatim dolzi period II svetskog rata,kada su se kristile transportne jedrilice velike nosivosti,za prebacivanje vojnika i materijala pri vazdušnim desantima.