Rani perfekcionizam u sportu

Apstrakt

U  sportskoj psihologiji danas , psiholog odnosno mentalni trener se najčešće susreće sa problemima poput treme pred nastup, nedostatkom fokusa i neadekvatnog pristupa sportista sportskom takmičenju. Međutim, psiholozi su ustanovili da dobar deo problema počinje vrlo rano, stvaranjem stava koji se opisuje sportskim, pobedničkim i slično a zapravo takav neprikladan stav često sportistima kasnije stvara velike probleme. Reč je o perfekcionizmu, kao osobini ličnosti koja je kod spotista vrlo važna, ali vrlo često nejasno definisana.

Ključne reči

Sport, perfekcionizam, psihologija,

UVOD

Perfekcionizam se u prošlosti opisivao kao izrazito negativan ili pak izrazito pozitivan ako govorimo o vrhunskim sportistima. Danas međutim, postoje saznanja o dve odvojene dimenzije perfekcionizma u koje se sportisti mogu svrstati. Postoje adaptivni ili pozitivni, i neadaptivni ili negativni perfecionizam. Pozitivni perfecionizam kod sportista se ogleda u težnji ka uspehu, motivaciji u odnosu na postavljene ciljeve i usmerenosti na precizno obavljanje zadataka na treningu i takmičenju. Negativni perfekcionizam kod sportista se karakteriše insistiranjem na savršenstvu, odnosno ostvarivanju pobede i savršenom izvođenju i brigom o mišljenjima drugih ljudi. Sportista sa negativnim perfecionizmom je motivisan izbegavanjem neuspeha. Nažalost istarživanje sprovedeno na Odseku za psihologiju Filozovskog fakulteta u Zagrebu (1), a i mnoga druga pokazala su da sportisti sa negativnim perfekcionizmom imaju izraženiju takmičarsku anksioznost (trema pred nastup), kao i smanjeno samopouzdanje, a takmičarska anksioznost kao osobina ličnosti povezana je sa umanjenim zadovoljstvom postignutim uspehom u sportu, te umanjenom motivacijom. S obzirom na takva saznanja izvodi se zaključak da je vrlo važno kakve instrukcije spotski treneri i roditelji daju sportistima u pripremi za takmičenje, ali je važno kako se sa spotistima razgovara u procesu sportskog sazrevanja. U slučaju prepoznavanja izraženog negativnog perfecionizma kod sportista, mentalni trener i spotski psiholog će u svom radu koristiti razne oblike vežbi opustanja kako bi se sportska anksioznost i trema umanjili, poradiće na motivaciji sportiste i učiti ga kako da se pravilno motiviše i postavlja prave ciljeve. Takođe će kroz spotsko savetovanje poraditi na promeni do tada usvojenog spotskog stava. Edukacija sportista o negativnim, generalizovanim i iracionalnim uverenjima, kao i o samom perfecionizmu i njekovim dimenzijama, poboljšaće svesnost sportiste o sopstvenom problemu, a tek onda kada sportista prepozna problem može pokušati i da ga reši.

Čini se da je perfecionizam nešto što više odlikuje adolescentne sportiste u poređenju sa opštom adolescennskom populacijom , ali je vrlo bitno koja dimenzija perfekcionizma je izražena, jer u slučaju negativnog perfecionizma sportista ima više problema nego koristi. Stoga ovo područje je od izrazite važnosti za trenere, psihologe i sve one koji svakodnevno rade sa mladim sportistima.

Šta je perfekcionizam?

Perfekcionizam se odnosi na niz samoporažavajućih misli i ponašanja povezanih s postavljanjem nerealno visokih ciljeva i standarda. Perfecionizam se često pogrešno smatra poželjnom ili čak nužnom vrelinom. U sportu, školi, na fakultetu ili na poslu često nas postiču da budemo najbolji. Medjutim istraživanja su pokazala kako perfekcionističke težnje ometaju postizanje uspeha.Očekivanja koja imate od sebe ili drugih stvaraju stres i sprečavaju vas u postizanju uspeha.

Ako se za trenutak ponovo vratimo nauci i njenim načinima definicije perfekcionizma, perfekcionizam je karakteristika ličnosti definisana težnjom za nepogrešivošću i postavljannjem izuzetno visoke standarde za performanse u pratnji tendencija za preterano kritične procene (2). Perfekcionizam je rasprostranjena karakteristika. Većina ljudi ima najmanje jedan domen u životu gde teže perfekcionizmu. Prema tome, nije nikakvo iznenađenje da je perfekcionizam jedna od karakteristika sportista.

Istraživanje o perfekcionizmu potiče iz kliničke psihologije i psihijatrije, gde tradicionalni pogledi su videli perfekcionizam kao maladiptivanu, neofunkcionalnu i nezdravu karakteristiku i znak psihološke neprilagođenosti i mentalnog poremećaja (3).Štaviše rano istaživanje perfekcionizma smatralo je perfekcionizam jednodimenzionalnom karakteristikom .
Međutim dvadesetih godina, pojavili su se novi pogledi na perfekcionizam kao multi dimenzionalne i višestrane karakteristike

Prva dimenzija: Perfekcionističko stremljenje – obuhvata one aspekte perfekcionizma u vezi sa težnjom za savršenstvom i postavljanjem izuzetno visokih standarda performansa.

Druga dimenzija: Perfekcionističke brige – obuhvata one aspekte u vezi sa problemima oko greške, stah od negativne evaluacije od strane drugih , osećanja nesklad između očekivanja sa jedne i performanse sa druge strane , kao i negativne reakcije na nesavršenost.