Stvarno pravo

Stvarno pravo u objektivnom i subjektivnom smislu

Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup opštih pravnih normi koje regulišu subjektivna stvarna prava, a stvarna prava u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje time što je apsolutno i deluje erga omnes i time što za svoj neposredni objekat ima stvar. Suština subjektivnog stvarnog prava je u neposrednoj pravnoj vlasti na određenoj stvari, a radi obezbeđenja te pravne vlasti nameće se određeno ponašanje svim trećim licima koje se sastoji u nečinjenju. Izvršenje obaveze od strane pasivnih subjekata ne znači i vršenje prava od strane aktivnog subjekta, već samo stvaranje uslova za to vršenje. Stvarna prava se bitno razlikuje od obligacionih. Obligaciona postoje između određenih subjekata, deluju inter patres, na osnovu njega titular može zahtevati određeno ponašanje od tačno određenog lica, van tog ponašanja pravo nema nikakav smisao. Ono što je pravo za jednu stranu je obaveza za drugu. U obligacionom pravu subjekti mogu ustanovljavati nove tipove i modalitete obligacionih odnosa- autonomija volje, dok su vrste stvarnih prava i njihova sadržina određeni imperativnim propisima i stranke ne mogu ugovorom ustanovljavati nove tipove stvarnih prava. Posledica apsolutnog dejstva stvarnih prava je pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo sledovanja sastoji se u tome što imalac stvarnog prava može ovo vršiti protiv svakog trećeg lica u čijim se rukama stvar nađe, bespravno ili po nekom pravnom osnovu. Pravo prvenstva sastoji se u tome što je stvarno pravo je jače u konkurenciji sa obligacionim pravom, kao i sa istovrsnim stvarnim pravom kasnijeg datuma. Vlasnik koji je stvar dao na čuvanje nije izložen riziku da u slučaju dužnikove insolventnosti deli vrednost stvari sa čuvarevim poveriocima, ali će zato više poverilaca istog lica deliti vrednost dužnikove stvari ako ovaj nije u mogućnosti da izmiri sve dugove u celini. Ako na istoj stvari ima više hipoteka prvi po rangu hipotekarni poverilac naplaćuje se u potpunosti a sledeći iz onoga što preostane, i tako redom- prior tempore, potior iure. Stvarna prava su: pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, pravo građenja, zakup, neki pisci tu ubrajaju i hipoteku i realne terete.

Opšti pojam stvari

Stvar- res je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Pod telesnim stvarima u građanskom pravu podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova. Prvi je fizički i on se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti.  u tome da je taj deo materijalne prirode faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Drugi uslov je pravni i on se sastoji u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Podela na stvari u prometu i stvari van prometa- res in commercio i res extra commercio nije istovetna sa podelom na stvari u imovini i stvari van imovine- res in patrimonio i res extra patrimonium. Postoje stvari in patrimonio ali extra commercium.