Pantikostar kao knjiga Crkve

1. Uvod, cilj rada i početna razmatranja

Pentikostar (ili Cvetni Triod ) je crkvena bogoslužbena knjiga koja sadrži sve službe pashalnog perioda – od Vaskrsa do Nedelje Svih Svetih . Uspomene koje slavi Pentikostar od Vaskrsa do Duhova su sledeće: Nedelja Tomina, Nedelja Mironosica, Nedelja Raslabljenog, Prepolovljenje Pedesetnice, Nedelja Samarjanke, Nedelja Slepog, praznik Vaznesenja, i Nedelja Svetih Otaca Prvog Vaseljenskog sabora . Himnografija Pentikostara nastaje u periodu od petog do četrnaestog veka, dok su posledovanja Nedelje Pedesetnice uglavnom sastavljena od sedmog do devetog veka . Pesme Pentikostara su proizvodi crkvenih pesnika od kojih su neki poznati imenom, a neki anonimni. Formiranje Pentikostara se pripisuje Josifu Studitu, a Sinaksar za Pentikostar je sastavio Nikifor Kalist, čije se delovanje datira proizvoljno u četrnaesti vek. Konačnu redakciju knjiga je dobila u četrnaestom veku . Pentikostar ponekad zamenjuje Minej, a ponekad se koristi uporedo sa istim. Vaskrsne pesme iz Oktoiha štampaju se na svojim mestima u Pentikostaru, stoga korišćenje Oktoiha nije neophodno.
U okviru ovog rada ćemo razmotriti jedino najelementarnije tačke koje se dovode u vezu sa periodičnom bogoslužbenom upotrebom Pentikostara. Budući da je Pentikostar ikonična knjiga Crkve, ona nema nikakvu drugačiju primenu, tako da informacije o istoj nisu uvek dostupne. U radu ćemo konkretno razmotriti njenu liturgijsku primenu i pedagošku primenu, kao i njenu vrednost po širenje jevanđeljske poruke Crkve, čime data zapisana reč Božija može da se čuje „do krajeva vaseljene“.

2. Bogosluženja Pentikostara

Bogoslužbena upotreba Pentikostara počinje danom Svete Pashe i obuhvata period tokom koga se proslavljaju tri velika događaja: Vaskreselje Hristovo, Vaznesenje Gospodnje i Silazak Svetog Duha na Apostole. Nakon Vaskrsa, sve narodne sedmice su uspomena na posebne događaje kroz koje se otkrivalo Hristovo božanstvo, kao i Njegova sila i slava, što upućuje i krepi snagu naše vere u istinitost Njegovog vaskresenja iz mrtvih i večitog života nama darovanog.
2.1. Vaskrs

Vaskrsenje Hristovo je najradosniji i najveći praznik kada se sećamo za sve nas najdivnijeg događaja kako je Gospod Isus Hristos, trećeg dana po pogrebenju, ustao iz groba i vaskrsao . U svim hramovima ispunjenim miomirisom tamjana i toplinom sveća u znak duhovne radosti na jutrenju počinje svečanost koja nam u narednim nedeljama ispunjava srca, ali pre svega, duše, vraćajući nas u ono iskonsko, istinito iskonsko . Tropar Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi, i onim koji su u grobovima život darova označava početak neprekidne radosti Njegove pobede nad smrću i zivota Njime darovanog. Pozdrav Hristos vaskrse i odgovor Vaistinu vaskrsene samo da je početak neprekidnog duhovnog slavlja, već je i naše vraćanje iz uobičajenog, svakodnevnog života, prevazilaženje nas samih i poznanje naše prave mere na koju smo pozvani da uzrastamo u punoću rasta mere Bogočoveka. Svojim vaskrsenjem Gospod Hristos nam jasno ukazuje na to, ispunjavajući nas velikom radošću, kojom naša duša zrači i prenosi se ka druge. Izvor te radosti je Bogočovek . Tokom čitave Svetle Sedmice pevaju se i praznični antifoni Vaskrsa. Hleb artos (grč. Αρτος) simbolizuje nevidljivo pristustvo Gospoda Isusa Hrista, nosi se na litijama i tokom čitave Svetle Sedmice stoji na sredini hrama ispred ikone Hristove, i deli se verujućim umesto nafore . Na dan Vaskrsa, celodnevna zvonjava je znak velikog i pobedonosnog slavlja Crkve, a svaki dan Svetle Sedmice peva se Pashalni Kanon, i čitaju Vaskršnja Jevanđelja.
2.2. Nedelja Antipashe – Tomina nedelja

Tomina nedelja je prva nedelja po Vaskrsu i predstavlja obnovljenje Hrišćanske pashe u osmi dan nakon Hristovog vaskrsenja . Posverćena je Apostolu Tomi i njegovom neverju u Vaskrsenje Hristovo. Tomina nedelja je opomena svim skepticima da preispitaju sebe i svoju veru. Tog dana je Apostol Toma zamenio svoje neverje verom, a sama sedmica kao takva je poziv da sledimo njegov primer da bismo uzrastali u Bogočoveku. Njegove sumnje u Hristovo vaskrsenje uklonio je sam Gospod ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili Apostoli i rekavši Tomi da dodirne njegove rane. Toma Ga je, poverovaši, ispovedio kao svog Gospoda i Boga, a Gospod nazvao blaženim one koji nisu videli, a poverovali su. Poredak službe tog dana nije uobičajeni vaskrsni. Pevaju se naročite stihire, koje opisuju događaj koji se praznuje, uz trikratno pevanje Tropara Zapečatanu grobu, život ot groba vosijal jesi, Hriste Bože… Nakon toga sledi naročito veličanije Gospoda, koji je nas radi u Ad sišao i Sobom sve vaskrsao.