Turističke aktivnosti u geoprakovima

Uvod
Sunce i more i dalje su broj jedan, no turizam budućnosti događa se već danas. Promjene su toliko brze, gosti sve izbirljiviji, traže nešto novo. I stvaraju se nove, neverovatne mogućnosti koje se danas nude turistima.
Geoturizam i geoparkovi stvaraju krug svakako novih destinacija. Ili barem drugačijih. I potražnja je sve veća. Ovaj vid inovacija turističke ponude, nudi puno aktivnosti, osim samog uživanja u prirodi.
Ipak, Hrvatska se mogla naći među ponudom koju su u Berlinu svrstali u novosti. Naime, onde su prezentovani geoparkovi – područja koja valorizuju vredna geološka područja, među kojima i Hrvatska ima svoje predstavnike, kao i evropske biciklističke rute. Dva najznačajnija geoparka ovog podneblja su Geopark Papuk i Rab. Opet, malo ljudi zna, ali i lepa naša i tu ima svog aduta. Osim Hrvatske i Srbija se može pohvaliti geoparkovima, dok Crna Gora još nije razvijena u tom smislu, ali ima jako veliki potencijal, za taj vid turističke ponude.
Inače, geoparkovi, među kojima su i hrvatski predstavnici Papuk i Rab, su organizovani u Evropsku mrežu geoparkova (European geoparks network) koja za sada još uvek nije deo UNESCO-ovih programa. Međutim, u planu je da i geoparkovi postanu deo UNESCOV-e porodice što bi im svakako podiglo atraktivnost i na turističkom tržištu.
Udruženje za sada još uvek nema dovoljno članova da bi postalo deo UNESCO-a, međutim, cilj je postati njegov deo. Samim tim i geoparkovi bi postali još atraktivniji turistima upravo po brendu UNESCO-a, kazala je Joana de Castro Rodrigues, geologinja geoparka Naturtejo de Meseta Meridional u Portugalu, dodajući kako je u mrežu je uključeno 87 geoparkova iz 26 zemlja, što je respektabilan broj obzirom da se radi o udruženju koje je s radom počelo 2000. godine.
Broj geoparkova iz godine u godine raste te postaju prepoznati kao nova turistička ponuda koja ne ugrožava okolinu već spaja održivost i turizam, te predstavlja jedan od novih trendova u turizmu.
Treba istaći da je danas mala svest građana o sredini i prirodi u kojoj žive, međutim postoje i građani, turisti koji uživaju u prirodi, i kojima je stalo o očuvaju njene lepote i kvaliteta, ne narušavajući istu tokom svog putovanja.
Mogućnosti za turistički razvoj geoparkova na ovom podneblju su jako velike, ali treba imati odredjenu viziju, da bi se odredjene ideje mogle valorizovati u pravom smislu, da turista bude zadovoljan.

1. Pojam geoturizma
Geoturizam se smatra važnom granom turizma, koja bi mogla svojevrsno biti kičma vizije i pretpostavka za budućnost razvijanja crnogorskog turizma, jer sama definicija turizma podržava, podupire, unapređuje i uvažava geografski karakter mesta, njegovu okolinu, kulturu, estetiku, nasledje, kao i dobrobit domicilnog stanovništva.
Geoturizam je definisan i kao autentičnost regije, tradicija, običaji, izvorna kuhinja, istorijsko nasleđe- suprotno konceptu planiranja u koji se zalaže za stvaranje uslova boravka “kao kod kuće”. U želji da se udovolji svakome i naprave uslovi koji će stimulisati osećaj “kao kod kuće” ne samo da se rizikuje nego se i žrtvuju prave vrednosti i specifičnosti regije ili mesta, koje su u prvom redu tog gosta i privukle tamo.
Danas najbliži ovom konceptu su ekoturizam i agroturizam, ali geoturizam pod kapu stavlja i njih i druge forme, i tako znatno proširuje priču.
Geoturizam obuhvata ove komponente, kako kulturalne tako i one vezane za očuvanje okoline, kao i uticaj i važnost turizma na ekonomijui živote stilove u destinaciji.
Geoturizam ima sinergejsku karakteristiku, jer uključuje lokalne zajednice, kojom se turistički proizvod obogaćuje jedinstvenim osobinama destinacije. Još jedan benefit geoturizma je što ima tendenciju zapošljavanja lokalnog stanovništva, i tako doprinosi ekonomskoj dobiti zajednice, a meštani dobijaju motiv više da preuzmu odgovornost za razvoj svoje destinacije. Kapaciteti geoturizma su skromni.