Nadrealizam u umetnosti 20.veka

“Ja verujem u buduće razrešenje tih dvaju stanja, prividno toliko protivurečnih, stanja sna i jave, u neku vrstu apsolutne stvarnosti, nadrealnosti, ako se tako moze reči. Tom osvajanju ja tezim, siguran da u njemu neću uspeti, ali ni ako ne vodeći računa o svojoj smrti da ne bih već bar malo poveo računa o radostima jednog takvog posedovanja.“
Andre Breton, Prvi manifest nadrealizma, 1924.

Idejno i ideološki, nadrealizam ima svoje preteče u modernoj umetnosti koja počinje posle impresionizma i simbolizma: u kubizmu, futurizmu i, naročito, dadaizmu. Teško je zamisliti da nadrealizam nije nastao kao nešto neophodno, ali je sigurno da bi njegove osnovne karakteristike bile različite da mu nije direktno prethodio dadaizam, na koji se nadovezao. Moze se reći, čak, da je dadaizam, u izvesnom smislu, prva, pripremna faza nadrealizma. U toku Prvog svetskog rata počinju da se javljaju teznje za novim, fantastičnim predmetom i sadržajem. Neutralna Švajcarska bila je prvo značajno mesto u kojem se nova umetnost, literatura i muzika fantastičnog i apsurdnog počela formirati. U Cirihu se 1915. godine sreće nekoliko mladih ljudi, sklonjenih od rata: nemački pisci Hugo Bal i Rihard Huelsenbek, rumunski pisac Triztan Cara, rumunski slikar i skulptor Marsel Janko, alzaški slikar, skulptor i pesnik Jan (Hans) Arp i nemački slikar Hans Rihter. Oni su ostali predvodnici čije su demonstracije, pesnički nastupi, bučni koncerti, umetničke izlozbe i tekstovi napadali tradicije i predrasude zapadne umetnosti i književnosti. U isto vreme ovi ljudi žučno reaguju protiv širenja histerije i mahnitosti zaraćenog sveta u formama koje su bile zamišljene isključivo kao negativne, anarhične i destruktivne. Oni su, pre svega, osećali da su razum i logika doveli do velike nesreće – svetskog rata i da jedini put spasenju vodi kroz političku anarhiju, prirodne emocije, inutitivno i iracionalno. Tako je težnja ka novoj viziji dadaista, koja je prevazilazila fivolnu zelju da se razgnevi buržoazija, bila pre svega u kritičkom preispitivanju tradicija, pravila, osnova logike, koncepciji reda, koherentnosti i lepote koje su vodile umetničko stvaranje kroz istoriju.