Upravljanje ljudskim resursima

UVOD

HRM (Human Resource Mangement)

Svaka organizacija mora biti efektivna da bi opstala i ona se ogleda u sposobnosti organizacije da obezbedi proizvode i usluge koji će zadovoljiti potrebe potrošača. Da bi bila konkuretna, organizacija mora naći pravi način kojim će upravljati ljudskim resursima, jer zaposleni nisu samo jedan od najznačajnijih (proizvode i usluge obezbeđuju ljudi delimično ili u celini) već i najskuplji, a ponekad i najproblematičniji resurs. Značaj ljudskih resursa postaje sve veći, pa je samim tim i upravljanje postalo strateški interes organizacije kojom se bave viši nivoi menadžmenta.

“Ljudski kapital”predstavlja ukupnu vrednost ljudskih resursa organizacije koji je značajan jer je direktno povezan sa performansama organizacije i njenom konkurentskom prednošću na tržištu.
Ljudski resursi obuhvataju svo iskustvo, veštine, procene, sposobnosti, znanje, kontakte, preduzete rizike pojedinaca povezanih sa jednom organizacijom. Rezultat dobrog upravljanja ne znači samo raspoloživost ljudskog kapitala organizacije već se i ogleda kroz veću produktivnost po postojećem radniku.

Kako i zašto su ljudi postali “ljudski resursi”

Ovaj pojam je novijeg datuma. Kritičari smatraju da je naziv ”ljudski resursi” ponižavajući za zaposlene jer oni smatraju da se čovek ne sme posmatrati kao objekat i kao dodatak mašini. Pošto su ljudi najveće bogatstvo organizacije, nedopustivo je da se dovode u istu ravan sa novcem, mašinom i informacijom, pogotovo ako se teži izgrađivanju humanijih odnosa između vlasnika kapitala i vlasnika radne snage. Više se ne mogu favorizovati pojmovi koji asociraju na stare modele upravljanja, rukovođenja, naređivanja, kontrole i kažnjavanja. S druge strane pristalice poistovećivanja ljudi sa resursima, smatraju da se konačno sprečava nastavak prakse prema kojoj su materijalni, finansijski i drugi resursi organizacije, u prošlosti tretirani povoljnije nego zaposleni. Takođe pod ljudskim resursima se više ne smatraju samo zaposleni, već i njihovi kvaliteti i rezultati, mogućnosti, sposobnosti, vrednosti i veštine. Zadatak menadžmenta više nije samo nalaženje potrebnog broja ljudi sa odgovarajućim kvalifikacijama nego i njihovo aktiviranje, razvijanje, i unapređenje potencijala i usmeravanja u pravcu ostvarivanja organizacionih ciljeva, a samim tim i njihovih ličnih interesa i ciljeva.

HR je ukupni ljudski potencijal, raspoloživa znanja i iskustva, ideje i kreativnost usmerena i aktivirana.

Pojam ”ljudski resursi” pojavio se krajem ’70 i početkom ’80 godina prošlog veka. Prvo je lansiran u SAD i Engleskoj, proširio se, a kod nas ´90 god.

Specifičnost ljudskih resursa

Bez čoveka i njegovog rada ne bi postojalo ništa i ne bi se ništa razvijalo. Iako su svi resursi u organizaciji važni, ljudski resursi su najvažniji. Ljudsko ponašanje je složeno i često nepredvidivo (svaki čovek je zasebna ličnost). Čovek je svesno, misaono i emotivno, racionalno biće koje ima svoj identitet i integritet, svoje vrednosti i kvalitete, ciljeve, potrebe i interese. Njegova specifičnost se ogleda u :

-umni i fizički potencijali

-mogućnost timskog rada i uklapanja

-motivisanost

-osmišljavanje ideja

-ukomponovanje pojedinačnih znanja

-promenljivost

-samoobnova i razvoj povezana sa poslovnim funkcijama

-bez čoveka nema viška vrednosti / usmeravanje + i – osobina