Utilitarističko razmišljanje

Utilitarističko razmišljanje
Utilitarističko razmišljanje se zalaže za donošenje dobrih stvari što je više moguće. Utilitarni moralni standard izražava ovu osnovnu ideju. Kao što ćemo videti, postoji više od jednog načina da formuliše ovaj standard. U svakom slučaju, utilitarističke vrednosti igraju važnu ulogu u profesionalnoj etici inženjera.
Počnimo sa opštom tvrdnjom utilitarnog standarda: pojedinačni postupci ili pravila koja rezultuju najvećom količinom javnog dobra su prava. Kodeksi nalažu inženjerima da održavaju bezbednost, zdravlje i dobrobit javnosti, a ovaj princip deluje kao utilitaran. Termin dobrobit bi mogao da se tumači na sinonim sa javnim dobrom.
Međutim, postoji problem u preciznijem definisanju javnog dobra. Češća definicija je „sreća“, ali ono što je sreća za jednog pojedinca ne mora biti sreća i za drugog. Džon Stjuart Mil, jedan od najvažnijih zagovornika utilitarističkog razmišljanja u XIX veku, tvrdio je da ljudska bića imaju kapacitet koji životinje nemaju i da je ispunjenje ovih jedinstvanih ljudskih kapaciteta osnova ljudske sreće. On je rekao da moramo dati „zadovoljstvu intelekta, osećanja, mašte, i moralnih osećanja mnogo veću vrednost zadovoljstvu od puke senzacije.“ Drugi se možda neće složiti sa Milom, međutim pronalaženje zadovoljstva za sva čula ili zadovoljstva koje pružaju zarađivanje novca, slava ili moć omogućavaju veći osećaj zadovoljstva.
Utilitaristi su na ovaj problem odgovorili tako što su predložili utilitarizam naklonosti: trebali bi da promovišemo one opšte uslove koji omogućavaju svakom pojedincu da sledi sreću onako kako on ili ona to shvata.
Utilitarni teoretičari se uglavnom slažu da je neophodno da budu ispunjena najmanje dva uslova kako bi većina ljudi bila srećna: sloboda i blagostanje. Sloboda je sposobnost da se napravi neiznuđen izbor sledeći svoje sklonosti. To se prvenstveno odnosi na nemešanje kada neko drugi donosi osnovne odluke u životu. Blagostanje je skup uslova neophodnih za efikasno korišćenje slobode. To uključuje faktore kao što su: zdravlje, određeni stepen materijalnog blagostanja, hrana, krov nad glavom i obrazovanje. Ako je osoba siromašna, bolesna i neobrazovana, na primer, onda će nemešanje ostalih u donošenje odluka biti od male koristi za postizanje sreće.
Neki utilitaristi zagovaraju upotrebu analizu troškova i dobiti u ocenjivanju specifičnog pravca delovanja. Oni tvrde da je pravac delovanja koji proizvodi najveću korist u odnosu na cenu onaj koji treba da bude izabran. „Korist“ se obično definiše na neki relativno specifičan način, kao što su obezbeđivanje radnih mesta ili nešto drugo od čega društvo ima koristi, ali utilitaristi insistiraju da se te koristi opravdaju u smislu opšteg shvatanja koristi kao što su obezbeđivanje slobode i blagostanja.
Nekoliko poteškoća se suprotstavlja utilitarnoj perspektivi, ali ćemo ovde razmotriti samo tri. Prvo, ponekad je teško izaći sa direktivom za akciju sa utilitarne tačke gledišta. Videli smo da iz utilitarne perspektive kako bi saznali šta treba da radimo moramo znati koji pravac delovanja će proizvesti najviše koristi za one koji su pogođeni njenim delovanjem, kako kratkoročno tako i dugoročno. Nažalost, do ovog saznanja ponekad nije moguće doći.  Na primer, još uvek ne znamo da li će izdavanje dozvola za reklamiranje i konkurentne cene za profesionalne servise dovesti do nekih problema na koje je skretana pažnja od strane onih koji su se tome protivili. Dakle, ne možemo reći da li su to primeri dobre prakse iz utilitarne perspektive. Ponekad, sve što možemo da uradimo je da izaberemo jedan pravac delovanja i da vidimo šta će se dogoditi. Ovo može biti rizično u nekim okolnostima.