Menadžment bezbednosti

UVOD

Svaka epoha ljudske istorije obelezena je osvajanjima, napadima, nasrtajima , terorizmom, vandalizmom i atentatima. Takodje, te epohe karakterisu i odredjeni dogadjaji ljudskog napretka. U modernom svetu, to su svakako industrijska revolucija i stalni napredak na poljima tehnike i tehnologije. Kada uzmemo u obzir ta dva zapazanja, njihove korelate, ljudsku prirodu i porast svesti o mogucim pretnjama, kao i analizu dogadjanja na svetskoj sceni, dolazimo do zakljucka da smo dostigli tacku kada je zastita licnosti ne samo potreba, vec i nacin zivota, postala prakticno deo drustvenog zivota. Mnogi atentati koji su oblikovali ljudsku istoriju, ne bi se ostvarili da su odredjene mere predostroznosti bile preduzete. Te mere, koje su u samim osnovama zastite, vazne su danas isto koliko i u nekim proslim vremenima, kada je svest o njihovoj potrebi bila na niskom nivou, usled cega su nastajale katastrofalne posledice, poput Prvog svetskog rata.

Industrija privatne bezbednosti uveliko dozivljava svoju industrijsku i tehnolosku revoluciju. Ne tako davno, ukoliko bi ste potrazili usluge u oblasti licne zastite, morali bi ste se zadovoljiti ljudima poput privatnih detektiva, zatim ljudi sumljivih kvalifikacija, sposobnosti i ostalih kojima poveravate svoj zivot. Svakako, ukoliko vam je zivot bio zaista ugrozen i ukoliko ste to mogli da dokazete vlastima, poput primera da ste bili svedok nekog zlocina, mogli ste ocekivati licnu zastitu od strane policije za neko ograniceno vreme, uglavnom do davanja iskaza na sudu. Ipak slucajevi, kada ovakvu vrstu pomoci mozete zatraziti od institucija sistema, su izuzetno retki, a neretko i pod znakom pitanja, kada se ima u vidu skromna obucenost, opremljenost, brojnost i motivisanost snaga policije za ovu vrstu poslova.

Industrija privatne bezbednosti svoj uspon dozivljava tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka kada su teroristicke aktivnosti dominirale sirom sveta, poput postavljanja eksploziva, kidnapovanja i trazenja otkupa za visoke cinovnike velikih korporacija, atentata na privrednike i politicare, otmice aviona, iznude i drugo. Osamdesetih i devedesetih pojavljuju se nove pretnje, nasilje na javnim i privatnim mestima, proganjanje ljudi, nasumicni napadi, kradje i otimanje automobila, provale u stanove i napadi na uticajne ljude velikih kompanija u njihovim rezidencijama, postali su uobicajeni, svakodnevni dogadjaji. Bogati, uspesni i slavni postali su zrtve svoga uspeha…

1.    Pogledi na bezbednost

Opšte je prihvaćeno da je pojam bezbednosti danas postao mnogo kompleksniji nego što je bio u vreme „Hladnog rata“, i to prevashodno zbog razvoja procesa globalizacije. Pojam bezbednosti danas uključuje i tradicionalne (sloboda od straha, od pretnji i od fizičkog nasilja) i nove elemente (bezbednost hrane, bezbednost vode, zaštita životne sredine, strah od virusa, terorizma). UN navode da je naglasak sada ne samo na zaštiti granica neke suverene države, već i na zaštiti od svakodnevnih briga. Danas se ljudi više plaše onoga što bi im se moglo desiti u „slobodnom“ i „bezbednom“ društvu njihove, potpuno vojno zaštićene države, nego od toga da bi njihovu teritoriju mogla napasti neka druga država, ili da bi mogao da se desi neki kataklizmički događaj, poput nuklearnog rata. Danas su novi bezbednosni rizici vezani za sigurnost prihoda i radnog mesta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost životne sredine i zaštita od nasilja, gladi ili bolesti .
Pojam bezbednosti se može proširiti u nekoliko osnovnih pravaca, tj. može biti u skladu sa odgovorom na 3 osnovna  i 3 pomoćna pitanja .